IZVOR: POLITIKA.RS
Siromaštvo nije uzrok dizanja ruke na sebe, već – depresija. – Naša zemlja 13. u svetu po broju samoubistva.
Svakoga dana četiri osobe u našoj zemlji dignu ruku na sebe, a po broju samoubistava naša zemlja se nalazi na 13. mestu u svetu. Godišnje oko 40 osoba reši da se ubije skokom sa beogradskog Brankovog mosta, a proleće je u psihijatrijskom „kalendaru” označeno kao godišnje doba sa povećanim brojem samoubistava. Uprkos činjenici da su mnogi u našoj zemlji bez posla i na rubu egzistencije, razlog za dizanje ruke na sebe nije siromaštvo, stručnjaci za dušu ističu da je samoubistvo manifestacija bolesti – pre svega depresije, piše Politika.rs.
Sociolog Boris Jašović ipak primećuje da se i socijalni faktor mora uzeti u obzir kada se govori o uzrocima samoubistva, ali dodaje da siromaštvo nije „okidač” za ovaj čin. Postoji mnogo zemalja u svetu koje su siromašnije od Srbije, podseća ovaj stručnjak, ali ipak nemaju takvu statistiku samoubistva. On smatra da visokoj stopi suicida kumuje tranzicija iz „uljuljkanog socijalističkog sistema, koji je bio sinonim za mir, sigurnost i socijalnu pravdu u – divlji kapitalizam u kome je većini osoba oduzeto osećanje lične sigurnosti”.
„Osećanje sigurnosti predstavlja kamen temeljac mentalnog zdravlja, a veliki broj naših sugrađana živi sa snažnim i teškim osećanjem nesigurnosti – nisu sigurni za svoj posao i žive u stalnom strahu da neće moći da školuju decu, otplate kredit za stan, kola ili letovanje i da neće dočekati penziju. Jedini način da se „stimuliše” potrošnja u zemlji sa uništenom privredom i visokom stopom nezaposlenosti jeste – davanje bankarskih kredita. Ali, otplata tih kredita vezana je za redovna primanja, pa se onaj ko izgubi posao nalazi na korak od samoubistva, jer zna da je šansa da pronađe posao u zemlji u kojoj se ljudi zapošljavaju preko partijske knjižice i rođačkih veza – minimalna”, upozorava naš sagovornik.
Profesor dr Milutin Nenadović, neuropsihijatar i direktor Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, ističe da je samoubistvo najčešće manifestacija bolesti – pre svega depresije.
Rizik od suicida, po njegovim rečima, veći je kod obolelih od raznih depresivnih poremećaja, kod osoba koje zloupotrebljavaju alkohol ili droge, kod šizofrenih pacijenata i kod onih koji imaju poremećaj ličnosti.
„Veliki je broj starih i nemoćnih ljudi nosi preteško breme usamljenosti, a mi prema njima imamo odnos pseudobrige. Ove osobe nisu ni duševno poremećene, ni egzistencijalno ugrožene, već samoubistvo čine iz altruističkih razloga – da bi naslednicima obezbedili stambeni prostor ili oslobodili unuku sobu”, upozorava naš sagovornik.
Žene češće pokušavaju, a muškarci čak tri puta češće uspevaju da izvrše samoubistvo. Pokušaj samoubistva kod žena najčešće je vezan za uzimanje prekomerne doze lekova ili sečenje vena, dok se muškarci često ubijaju vatrenim oružjem ili vešanjem. Za oba pola je karakteristično da ruku na sebe dižu na početku bolesti, kada osoba ima snage za samoubistvo, ili na kraju bolesti kada se čini da je borba sa demonima depresije dobijena.
Ne treba zatvarati oči pred činjenicom da su samoubistva u Srbiji česta i da je to problem celog društva. Iako novinari zbog toga imaju obavezu da istražuju uzroke ove pojave, u praksi ih sudski organi sprečavaju u tome. Tako je nedavno Apelacioni sud iz Novog Sada kaznio TV Apatin sa milion dinara zbog povrede prava na privatnost, jer su izveštavali o samoubistvu devojke. Svi podaci koji su izneti, kako je kasnije pokazalo suđenje, bili su tačni, ali ni to nije spaslo novinare od kazne.
Litvanija prva po broju samoubistava
Litvanija ima najveću stopu samoubistava na svetu, svedoči statistika Svetske zdravstvene organizacije, koja potvrđuje da „najtežu” statistiku, kada su u pitanju samoubistva, imaju Rusija, Belorusija, Latvija, Estonija, Mađarska, Slovenija, Ukrajina i Finska. S druge strane, najniža stopa samoubistava zabeležena je u Jordanu, Maldivima, Egiptu, Azerbejdžanu, Armeniji, Južnoafričkoj Republici i Kuvajtu. Naša zemlja ima najveću stopu samoubistava među bivšim jugoslovenskim republikama, s obzirom na to da četiri osobe dnevno u Srbiji dignu ruku na sebe. Iza Srbije se nalazi Hrvatska, u kojoj dve osobe dnevno oduzmu sebi život, a potom Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora, u kojoj svaki treći dan jedna osoba digne ruku na sebe. Najmanji broj samoubistava u zemljama jugoistočne Evrope ima Albanija.
Da, depresija je, a koliko je njih u depresiji zbog siromastva? Hm.. ne volim kada se skrece sa teme da je trenutno u zemlji ogroman haos i da jos teze vreme dolazi. Pljacka se, krade se, ubija se, razboljeva se sve zbog siromastva, nemastine, loseg standarda zivota u zemlji. Ali kome covek da se zali…
Siromaštvo, kriminal, loš standard, društvena anomija svakako jesu faktori koji utiču na to da je u srpskom društvu depresija sve učestalija.
Kao prvo vlastiti zivot je vlasnistvo pojedinca i on ima pravo da uradi sta hoce sa istim. Niko ga nije pitao dali zeli da se rodi ali zato ima pravo ako pozeli isti da prekine. Niko ga nije pitao dali zeli da zivi na ovoj planeti svi su gledali svoje sebicne interese i strah od samoce i nemoci u starosti i doveli ih/nas na ovaj svet zbog sebicnosti ,straha i slabosti. Tu se stvari nisu zavrsile ne samo sto ih/nas niko nije pitao dali zele da se rode, ne sam oda su im uskratili pravo izbora nego jos i hoce da njihov zivot urede na nacin na koji oni misle da treba porodica, drustvo, drzava. Ocekuju da oni budu robovi celog zivota samom idejom da su rodjeni i zivi.
Drugo ljudi se uvek bave (statistikom) bojom i mirisom ploda a nikada tlom i korenom biljke na kojoj je rodio, sto je retardirana stav i potpuno pogresan pogled na stvari. Naravno drustovo, sociolozi, psiholozi, statisticari, politicari nikad da to nauce. Kad hocete drugacije plodove ne farbate ih i ne prskate parfemom nego se potrudite da bilka ima adekvatne uslove ako to niste obezbedili ne zalite se na plod ne kritikujte plod nego naucite na greskama i menjajte stvari na pravi nacin. Sto posejete to cete poznjeti.
Trece ne nisu oni bolesni ovo drustvo je bolesno, ovo drustvo je bolesno iskavareno i retardirano. Ne izokrecite stvari nego pogledajte cinjenice u oci.
Recimo ja sam 33 god nemam dan radnog iskustva, nemam devojku (nikada je nisam imao i to tesko da ce da se promeni zbog karaktera kakav sam u ovakvim okolnostima formirao). Nemam cemu da se radujem, ne vidim svetlu buducnost i kakve god promene da se dese u ovom drustvu sad je kasno da se adaptiram a cak i da nije ne zelim toliki trud da ulozim jer nije moja krivica na prvom mestu. Ova drzava mi nikad nista nije dala. Ovo drustvo mi nikad nista nije dalo (naravno uvek su gledali da uzmu sve sto mogu i kad nisam imao bili su besni sto nemaju sta da otmu). Uvek su pokusavali da me mere svojim nesavrsenim i ogranicenim arsinima i zato nikad nisu mogli da vide stvarni potencijal (koji je naravno veliki) koji ja iz istog razloga nisam ni pokazao niti se trudio da razvijem jer nebi bio prihvacen i bio bi sputavan zbog istih iskrivljenih ogranicenih i plitkih umova (naravno ima ljudi oko mene koji imaju i veci potencijal ali ne koriste ni 0.00001 posto)
Kako je moj otac imao obicaj da kaze treba eliminisati sve ljude sa ove planete i ostaviti samo zivotinje. Ili kako je u matrixu agent smit rekao morpheusu ljudi ne spadaju u sisare, trazio sam neki organizam koji je slican ljudima i nasao , znas koji je to organizam? virus… Ovo drustvo je iskrivljeno retardirano ograniceno sa pogresnim vrednostima pogresnim moralom pogresnim stavom i pogledom na sve oko sebe. Neke od istih ljudi koji dignu ruku na sebe ovo drustvo i ne zasluzuje, nemojte ih nazivati bolesnima nazovite sebe bolesnima jer vi to jeste samo to uporno ignorisete i loptu pokusavate da prebacite na drugog.
Pored sigurnog negativnog ishoda bez obzira na trud pored sigurnog poraza (ne nije nista nesigurno ko sto ste rekli, poraz je siguran i konstantan) ja sam borac i volim da testiram sebe i svoje mogucnosti ali moj zivot je moje vlasnistvo. Nije vlasnistvo mojih roditelja, ovog drustva, drzave pa ni samog boga (ako isti uopste postoji jer nema naznaka gledajuci sta tolereise). Ja osecam bol, umor, patnju, ja osecam sve dobro ili lose na svojoj kozi ne moji roditelji ne drzava ne drustvo ne bog i samim time nemaju pravo da o mom nacinu koriscenaj zivota sude ili se bune, kad budu u moji cizmama onda neka pricaju do tada STFUP!!! Ako vam se ne svidja nesto ne pokusavajte mene da menjate, menjajte ono sto ne valja u ovom drustvu, politici, ekonomiji…
U medjuvremenu procitajte pohvalu ludosti (Erazmo Roterdamski) i recimo ostrvo pingivna (Anatol Franc)
I naravno razumite tekst pesme http://www.youtube.com/watch?v=Ckom3gf57Yw