Psihoterapija

Šta je psihoterapija?

Psihoterapija je opšti pojam za proces promene koji se odvija kroz dijalog edukovanog terapeuta i klijenta. To je način da saznate više o vašim mislima i osećanjima, kao i da razumete uzroke i sačinite strategije prevazilaženja aktuelnih problema.

Da li je psihoterapija za mene?

Pokazano je da psihoterapija može biti koristan metod u lečenju većine problema mentalnog zdravlja, uključujući:

  • Različite anksiozne poremećaje, poput fobija, generalizovanog anksioznog poremećaja, paničnih napada ili opsesivno – kompulzivnog poremećaja.
  • Poremećaje raspoloženja poput depresije ili bipolarnog poremećaja.
  • Bolesti zavisnosti (alkoholizam, narkomanija, itd.)
  • Poremećaje ishrane
  • Poremećaje ličnosti, poput graničnog poremećaja ličnosti
  • Shizofrenije i drugih psihotičnih poremećaja

Psihoterapiju mogu da odaberu i osobe kojima nije dijagnostikovan psihijatrijski poremećaj. Psihoterapija je način ličnog rasta i koristi od psihoterapije može imati svako. Ona ima svoje mesto i u rešavanju partnerskih ili porodičnih problema, može biti odličan način prevladavanja stresova kojima smo svakodnevno izloženi, pomoću psihoterapije možemo lakše prihvatiti i izaći na kraj sa velikim gubicima, ali i hroničnim, fizičkim zdravstvenim problemima poput dijabetesa.

Da li je psihoterapija dovoljna za prevazilaženje mojih problema?

U nekim slučajevima, psihoterapije je sasvim dovoljna za prevazilaženje psihičkih tegoba i može biti jednako efikasna kao i medikamentna terapija. U zavisnosti od vaše konkretne situacije, psihoterapija može biti korišćena i u sadejstvu sa psihofarmacima.

Za razliku od lekova čije uzimanje podrazumeva i neke neželjene efekte, psihoterapija je način lečenja koji sa sobom nosi veoma malo rizika. To ne znači, međutim, da je psihoterapija lagan i bezbolan proces. Naprotiv, to je način da se istraže i razumeju veoma bolna i teška iskustva. Od vas se u psihoterapiji može očekivati da se suočite sa teških osećanjima, sa pretnjom, krivicom i sl.

Koje vrste psihoterapije postoje?

Postoji više delotvornih vrsta psihoterapije. Odabir određene vrste psihoterapije zavisi od vaših ličnih afiniteta, ali i od dostupnosti različitih psihoterapijskih škola u vašoj okolini. Takođe, statistike pokazuju da su neke psihoterapijske škole prikladnije za određene probleme mentalnog zdravlja.

Neke od zastupljenijih terapijskih škola su:

  • Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) je vrsta psihoterapije koja vam pomaže da prepoznate negativna, iracionalna uverenja i zamenite ih pozitivnim, što najčešće dovodi do redukcije simptoma. KBT je danas najzastupljenija vrsta psihoterapije. Najščešće se radi o strukturisanoj vrsti terapije usmerenoj ka specifičnom cilju i sa unapred definisanim brojem terapijskih seansi.
  • Interpersonalna terapija se fokusira na trenutne odnose s drugim ljudima sa ciljem da se poboljšaju interpersonalne veštine.
  • Dijalektički – bihejvioralna terapija je specifičan tip kognitivne bihejvioralne terapije koja obuhvata edukativne module o prepoznavanju i upravljanju emocijama, kao i učenje metoda relaksacije; ova vrsta terapije razvijena je posebno za terapiju graničnog poremećaja ličnosti.
  • Konstruktivistička terapija nastoji da probleme sagledava kroz tačku gledišta klijentovog sistema značenja i da kroz terapijski odnos stvori nove načine sagledavanja sveta.
  • Narativna terapija je vid psihoterapije utemeljen na principima socijalnog konstrukcionizma i fokusira se na lične narative, „priče“ o sebi i drugima koje oblikuju klijentov pogled na svet; narativna terapija pripada porodici konstruktivističkih psihoterapija.
  • Porodična terapija pomaže pojedincu da razume porodične odnose i nudi tehnike pomoću kojih se oni mogu unaprediti.
  • Psihoanaliza predstavlja najstariji i najpoznatiji psihoterapijski modalitet u kom terapeut nastoji da pomogne klijentu da stekne uvid u kompleksne, nesvesne psihičke mehanizme koji su odgovorni za klijentove simptome.
  • Art terapija je način da se problemi izraze na kreativan način, kroz crtanje, slikanje, vajanje, poeziju, prozu ili neki drugi način umetničkog izraza.
  • Plej terapija koristi različite tehnike da kroz igru podstakne decu da izraze svoje emocije i osećanja, onda kada to nisu u mogućnosti da urade rečima.

Kako izgleda psihoterapija?

U većini psihoterapijskih škola, terapeut i klijent sede okrenuti jedan prema drugom, iako će neki terapeuti omogućiti klijentu i da legne, ukoliko je to za klijenta udobnije i prijatnije. Premda je nekim ljudima teško da govore o svojim osećanjima, jedan od zadataka terapeuta jeste da to podstakne stvarajući za to bezbedno okruženje.

Poverljivost podataka u psihoterapiji
Razgovori sa psihoterapeutom su poverljivi budući da poverljivost predstavlja osnovu za građenje kvalitetnog terapijskog odnosa. Međutim, u izuzetnim okolnostima, terapeut je u obavezi da prekrši odnos poverljivosti. Recimo,

  • Ukoliko klijent zapreti da će se povrediti ili da će počiniti samoubistvo
  • Ukoliko klijent preti da će oštetiti ili oduzeti život nekoj drugoj osobi
  • U slučaju zlostavljanja dece

Koliko dugo traje psihoterapija?

Trajanje psihoterapije zavisi od više faktora. Neke terapijske škole, poput kognitivno – bihejvioralne, imaju unapred predviđen broj terapijskih seansi. Druge vrste psihoterapije to ne predviđaju. Takođe, svaka osoba je jedinstvena – neko će brže, a neko sporije da reši probleme zbog kojih je došao na terapiju, a neko će odlučiti da na terapiji ostane i nakon što probleme prevaziđe. Neki od faktora koji igraju ulogu u trajanju terapije su:

  • Vrsta problema zbog koje osoba dolazi na terapiju
  • Trajanje simptoma ili njihov intenzitet
  • Stres sa kojim se osoba suočava
  • Podrška od prijatelja i porodice
  • Brzina napredovanja u terapiji
  • Problemi u svakodnevnom funkcionisanju zbog tegoba koje su osobu dovele na terapiju

Da li je psihoterapija uvek efikasna?

Psihoterapija nije delotvorna za svakoga. Međutim, kako biste se pobrinuli da dobijete najviše iz vaše terapije, možete preduzeti neke korake:

  • Pobrinite se da se osećate prijatno sa svojim terapeutom. Ukoliko niste u mogućnosti da izgradite odnos poverenja, možete razmotriti i mogućnost da pronađete drugog.
  • Terapiji pristupite kao partnerstvu. Terapeut ima alate, ali vi imate znanje.
  • Budite otvoreni i iskreni. Čitav ishod psihoterapije zavisi od vaše spremnosti da delite svoja osećanja, misli i iskustvo, iako to ponekad može biti teško.
  • Ukoliko osećate da vam ponestaje motivacije, možete tražiti češće seanse ili pak dogovoriti sa terapeutom pauzu u tretmanu.
  • Nemojte očekivati instant rezultate. Rad na ovoj vrsti problema zahteva posvećenost.
  • Ukoliko niste zadovoljni sa tokom terapije, pričajte otvoreno o tome sa vašim terapeutom i razmotrite da unesete nekakve novine i promenite pristup kako biste pronašli efikasniji način rada.

6 thoughts on “Psihoterapija

  1. Pozdrav, imam nekoliko pitanja.

    Kako bih mogao da prepoznam da li mi treba psihoterapija? Koga, i gde, mi trebalo da kontaktiram, vezano za psihoterapiju? Da li mogu da odaberem psihoterapeuta i na osnovu čega? Da li je neophodno imati uput za prvu, ili bilo koji sledeći razgovor sa psihoterapeutom?

    Hvala unapred.

    • Dragi Miloše, indikacije za psihoterapiju su raznovrsne. Nije, međutim, potrebno da imaš nekakvu “dijagnozu” da bi koristio usluge psihoterapeuta, dovoljno je da želiš da radiš na sebi. Privatnog psihoterapeuta možeš veoma lako naći i preko interneta (postoji sajt http://www.epsihoterapija.com gde postoje liste terapeuta, a možeš kontkatirati i našu redakciju).

      Što se tiče psihoterapije u državnim ustanovama, njih uglavnom indikuju psihijatri nakon obavljenog pregleda, a vrše ih edukovani psihijatri ili psiholozi.

  2. Pozdrav,

    imam izraženu ankcioznost koja je povezana sa jakom hipohondrijom i paničnim napadima koji se fizički manifestuju na veoma razne načine. Trčim od doktora do doktora i naravno nije mi bolje niti me smiruje. Više ne živim normalno već samo vegetiram. Nadam se da mi možete pomoći u odabiru odgovarajuće terapije i terapeuta jer ja zaista ovako više ne mogu, treba mi pomoć jer lagano prestajem da vjerujem da za ovo sve što mi se dešava ima lijeka.
    Hvala.
    Pozdrav
    Sandra

    • Draga Sandra,

      Postoje dve opcije: jedna je da pronađeš psihoterapeuta, druga da se obratiš psihijatru. Ukoliko je anksioznost toliko izražena da te ometa u svakodnevnom funkcionisanju, makar za početak, psihijatar može biti bolji izbor, jer medikamentna može brže da redukuje anksioznost.

      • Pozdrav,
        Meni bliskoj osobi je prije 10 dana dijagnostikovana ciklotimija. Propisani su joj lijekovi koji dobro djeluju na nju, bar za sada, ali niko od doktora nije spomenuo bilo kakvu psihoterapiju. Mozda trebam naglasiti da ona ima simptome vec 10-15 god., ali je porodica tek sada prihvatila da sa njom nesto nije u redu. I sada kad joj je bolje niko sa njom ne zeli da razgovara o tome. Da li ona treba ici na psihoterapiju, i da li porodica treba otvoreno razgovarati sa njom o njenoj bolesti?
        Hvala!

        • Ukoliko smatra da joj psihoterapija prija i trenutno nema tegobe koje su izražene toliko da bi ometale razvoj terapijskog odnosa, onda najverovatnije ne postoje prepreke za, u najmanju ruku, suportivnu psihoterapiju. Međutim, trebalo bi imati u vidu dve stvari: (1) tretman ciklotimije je u savremenoj psihijatriji uglavnom farmakoterapijski; (2) na osnovu vašeg komentara nema dovoljno informacija kako bi se mogao dati definitivan odgovor; zapravo, definitivan odgovor se može dati samo razgovorom sa pomenutom osobom. Nešto o ciklotimiji kao delu bipolarnog spektra možete pročitati ovde: http://www.epsihijatar.com/mentalni-poremecaji/bipolarni-poremecaj/

          Što se tiče razgovora o problemima i porodici – naravno da nije dobro da se o tome ćuti. Kada se o problemima ne priča, oni postaju sve veći. Problem mentalnog zdravlja ne treba da bude tabu. Razumevanje i podrška u porodici su možda najvažniji faktor, pored redovnog uzimanja terapije, koji utiče na kvalitet života.

Leave a Reply

Your email address will not be published.