Како избећи прекомерно патoлогизирање понашања код деце са аутизмом

 

Дијагноза аутизма може бити велики изазов за дете као и за његову породицу. Један од најтежих аспеката аутизма је да није сасвим јасно шта су понашања која су повезана са аутизмом, а шта су понашања која се односе на било које дете. Свако дете понекада добије нападе беса. Свако дете говори само са собом, понекад. Свако дете понекад има ризична понашања. Свако дете понекад избегава учење.

Када се осврнемо ка свом детињству, свако од нас се може сетити неких понашања која нису била баш за похвалу. Неко је на пример наљутио брата или сестру и гађао га нечим, неко је толико био заокупљен неком књигом да данима није желео да изађе из куће, неко је проводио читаво поподне на љуљашци у парку. Ако имате аутизам док све ово радите тим понашањима се приписује патолошка категорија, уместо да се само сматра делом одрастања.

Continue reading

Kako rana dijagnostika autizma može promeniti kvalitet života deteta?

Rano otkrivanje i tretman dece sa autizmom  može napraviti veliku i značajnu razliku koja utiče na kvalitet  života dece sa autizmom. Međutim, često dijagnoza dolazi prekasno za započinjanje ranog tretmana koji je provereno najefikasniji. Sada, značajan pomak dolazi sa Univerziteta  u Torontu, od strane profesora Stefena Šerera koji je učinio mogućom ranu dijagnozu pa samim tim i rano započinjanje tretmana.

Prve godine života deteta su od ključnog značaja za razvoj kognitivnih sposobnosti . Za dete sa poremećajem iz  spektra autizma (autism spectrum disorder – ASD), ove rane godine su posebno kritične. Istraživanje je pokazalo da rana intervencija može poboljšati jezičke, bihejvioralne i kognitivne sposobnosti dece iz spektra autizma. Ranom intervencijom je čak moguće prebaciti dete  iz spektra autizma u neku blažu formu razvojnog poremećaja i nastaviti dalje sa tretmanom tog problema. Continue reading

Šta je granični poremećaj ličnosti?

Kratka biografija jedne psihijatrijske dijagnoze

U šifrarniku Međunarodne klasifikacije bolesti (MKB-10), granični poremećaj ličnosti krije se iza šifre F60.3, a u zvaničnim „kolekcijama“ psihijatrijskih poremećaja nalazi se od 1980. godine, kada je objavljena treća revizija Dijagnostičkog i statističkog priručnika (daleko poznatija engleska skraćenica – DSM). U ovom tekstu, zavirićemo u dijagnostičke kriterijume koje nude ove klasifikacije, ali pre toga ću predstaviti u vrlo kratkim crtama „biografiju“ graničnog poremećaja ličnosti, kako bih ilustrovao kompleksnost fenomena o kome će u ovom tekstu biti reči.

Istorija ove psihijatrijske dijagnoze ne počinje 1980. Ukoliko bismo odlazili dalje u prošlost, mogli bismo razne varijante ovog dijagnostičkog konstrukta pratiti sve do Hipokrata, koji opisuje smene melanholije, impulsivnosti, besa i manije kod određenih svojih pacijenata. Termin granični (eng. boderline) poremećaj prvi put u medicinski i psihološki diskurs uvodi Adolf Štern, krajem tridesetih godina 20. veka jer kliničku sliku koja odgovara ovom poremećaju locira na granici između psihotičnih i neurotičnih poremećaja. Drugi autori ga smatraju blagom formom shizofrenije, neki ga nazivaju i  „ambulatorna shizofrenija“. Emil Krepelin, jedan od osnivača savremene psihijatrije, osobe sa graničnim poremećajem ličnosti naziva „ekscitabilnim ličnostima“.

Continue reading

Mozak, meditacija, psihoterapija

Potpuna svesnost (eng. mindfulness) je vrsta sekularne meditativne prakse koja počev od sedamdesetih godina 20. veka ima široku primenu u psihologiji i psihoterapiji. Trebalo bi odmah na početku staviti naglasak na pridev „sekularna“; da biste imali koristi od ove tehnike ne morate biti budista iako je ova tehnika potekla iz budizma. Praksa o kojoj će biti reči u ovom tekstu prilagođena je zapadnjačkim praktikantima.

Verovatno je najčešća i najpristupačnija definicija potpune svesnosti ona koju je dao dr Dž. Kabat Cin, američki neuronaučnik i učitelj meditacije koji je najvećim delom zaslužan za njenu današnju popularnost na Zapadu. On potpunu svesnost definiše kao svesnost koja je kultivisana usmeravanjem pažnje na poseban način: namerno, u sadašnjem trenutku, bez prosuđivanja.  Nije u putanju nekakva posebna i nedostupna, „izmenjena“ svest već je reč o sposobnost koju svi u nekoj meri imamo; aktivnosti poput meditativnih vežbi pomažu nam da je bolje razvijemo, negujemo i da naučimo da iskoristimo potencijale koje ona nudi. Meditacija, međutim, nije jedini način; čak i najbanalnije svakodnevne aktivnosti poput jela ili šetanja mogu biti „svesne“, ukoliko se njima pristupi na odgovarajuć način. Continue reading

Templ Grendin, profil jedne izuzetne osobe

 

Templ Grandin je rođena u Bostonu ( Massachusetts), 29.augusta 1947godine.

Na uzrastu od 2 godine, Templ je dijagnostikovan autizam, koji se u to vreme smatrao oblikom oštećenja mozga. U to vreme deca su često pogrešno dijagnostikovana kao ometena u razvoju i ekspertsko mišljenje je bilo da je njen mozak jako oštećen i da je najbolje da bude smeštena u neku od institucija kako bi dobila dugotrajnu negu, što su njeni roditelji odlučno odbili.

Njena mama koja je prvobitno optužila lekare za njeno stanje, neumorno je radila na tome da pronađe njabolju negu i uputstva za rad sa detetom od strane raznih stručnjaka. Njeni tretmani su prvenstveno uključivali logopedske tretmane, što je jako pomoglo Templ u ovladavanju sposobnostima komunikacije. Continue reading

Šta sve liči na depresiju, a nije?

Depresija spada u najčešće dijagnostikovane psihijatrijske poremećaje. Statistike iz SAD-a pokazuju da jedan od šest Amerikanaca tokom života iskuse bar jednu depresivnu epizodu, čiji intenzitet može da varira od veoma blagog do teškog. Prema predviđanjima stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije, do 2020. godine, depresija će postati drugi najčešći uzrok nesposobnosti na svetu, premašivši po učestalosti i kardiovaskularne bolesti.

Malo ko neće umeti da prepozna gubitak samopouzdanja, „crne misli“, manjak interesovanja za seks, loše raspoloženje, bezvoljnost, stalnu iscrpljenost kao znakove depresije. Ono o čemu se ređe govori, to je da ovi simptomi ne moraju biti isključivo pokazatelj depresije; štaviše, simptomi koje razumemo kao depresiju uopšte ne moraju biti znak psihijatrijskog poremećaja. Postoje različite somatske bolesti koje se isprva mogu manifestovati nekim simptomima i znacima depresije. Continue reading

Zašto nismo onakvi kakvi smo očekivali da ćemo biti?

Кada se setimo sebe kakvi smo bili u prošlosti, ta osoba nam deluje kao neko drugi. Shvatimo koliko su se naše ličnosti i ukus promenili tokom godina. Međutim, obično kada gledamo ispred sebe, u budućnost, nekako očekujemo da ćemo ostati isti, izjavio je tim psihologa opisujući istraživanje koje su sproveli o ljudskoj samo-percepciji.

Oni su ovaj fenomen nazvali „kraj istorije iluzije“, u kojoj ljudi teže da „potcenjuju koliko će se promeniti u budućnosti“, navodi se u njihovom istraživanju koje je uključivalo više od 19.000 ispitanika starosti od 18 do 68 godina,  navodeći da ta težnja opstaje od tinejdžerskih dana sve do penzionisanja. Continue reading

Različita viđenja shizofrenije u savremenoj psihijatriji

U Njujorku Tajmsu objavljena je tokom januara ove godine serija članaka psihijatara sa dijametralno suprotnim stavovima o shizofreniji. Svima učesnicima ove debate zajedničko je to da su stručnjaci za mentalno zdravlje i da su cenjeni stručnjaci. Sličnost tu prestaje: stavovi koje su izneli, nemoguće je pomiriti. U ovom tekstu, Matej Vilotijević pokušava da rezimira nepomirljive stavove koje savremeni psihijatri imaju o shizofrenije.

——————————————————————————————————————–

Neretko se mogu čuti različita viđenja shizofrenije kao poremećaja, kao i različiti pogledi o načinu na koji se ovaj poremećaj treba tretirati. Nekada su ta mišljenja u toj meri različita, da se može slobodno reći da su kontradiktorna. Dok jedan deo psihijatara gleda na shizofreniju kao na poremećaj sa jasnom patologijom, pri čemu su osobe sa shizofrenijom potencijalno opasne i tebaju zakonski biti hospitalizovane, drugi deo smatra da psihopatologija ovog poremećaja nije do kraja razjašnjena i da osobe sa ovim poremećajem, kao i njihove porodice, trebaju imati pravo na izbor da li žele biti hospitalizovane. Continue reading

Visok IQ i anksioznost kod autistične dece

Često se dešava da su deca sa autizmom anksiozna. Naučnici su nedavno pokušali da pruže odgovore šta je pravi uzrok tome?

Znajući da njihovo ponašanje nije društveno prihvatljivo, ali u nemogućnosti da ga kontrolišu, mnoga deca sa autizmom bivaju anksiozna i zabrinuta.

Visok IQ, dobro poznavanje socijalnih veština i agresivnost koja se javlja uz to može da doprinese pojavi anksioznosti kod dece sa autizmom, prema studiji nedavno objavljenoj u časopisu Journal of the American Academy of Child and Adolescent. Continue reading

Problemi ponašanja kod dece i adolescenata

Šta podrazumevamo pod pojmom poremećaji u ponašanju?
PrepoznatljivostTo su ponavljani i trajni obrasci ponašanja koji izlaze iz okvira opšteprihvaćenih normi za određenu sredinu ili određeni uzrast u smislu nepoštovanja socijalnih normi i ugrožavanja prava drugih ljudi, kao što su: nasilno ponašanje, napuštanje škole, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, maloletnička trudnoća i drugo. Osnovne karakteristike ovako definisanih poremećaja ponašanja su:

  • Multipla determinisanost
  • Različitost pojavnih oblika
  • Višestruke negativne posledice
  • Prediktivnost za nastajanje ozbiljnih poremećaja na starijem uzrastu

Različite oblike poremećaja ponašanja povezuje zajednička etiologija kao i tendencija da se javljaju udruženo. Zapravo, u pitanju je proces čiji je početak neevidentan i teško prepoznatljiv. Continue reading