ADHD

Hiperkinetski poremećaj sa poremećajem pažnje je najčešći razvojni problem koji se javlja u detinjstvu. Premda simptomi ADHD-a mogu biti prisutni i kod dece uzrasta od 2-3 godine, dijagnoza se najčešće postavlja pri polasku u školu zbog većih zahteva školske sredine.

Simptomi obuhvataju:                                                                        

  • nemogućnost obraćanja pažnje na detalje,
  • teškoće u održavanju pažnje u zadacima ili igri,
  • dete odaje utisak da ne sluša kada mu se direktno obraćate
  •  ne uspeva da završi zadatke do kraja u školi
  • gubi stvari neophodne za zadatke ili aktivnosti,
  • lako mu/joj se skreće pažnja spoljašnjim stimulusima.

Simptomi impulsivnosti prisutni su:

  • ako dete mnogo priča,
  • daje odgovore i pre nego što je pitanje postavljeno,
  •  ima teškoću da sačeka svoj red,
  • prekida drugog ili upada u reč, nameće se
  • klati stalno nogama,
  • meškolji se na sedištu,
  • napušta stolicu u situacijama u kojima se očekuje da dete sedi mirno,
  • trčkara, pentra se  u situacijama kada je to neprihvatljivo
  • postoji stalna spremnost za akciju,
  • odaje utisak kao da je “uključen u struju”

Dijagnoza ADHD postavlja se na osnovu informacija dobijenih od roditelja, učitelja i pregledom deteta. Da bi se postavila dijagnoza  simptomi moraju biti prisutni najmanje šest meseci, da se javljaju pre sedme godine života, da su prisutni u najmanje dva različita okruženja (npr. kod kuće i u školi) uz jasno postojanje dokaza o otežanom funkcionisanju u društvenoj, akademskoj i/ili profesionalnoj sferi života (loše slaganje sa vršnjacima, slabe ocene u školi).

Često se deca sa hiperkinetskim poremećajem tretiraju kao nevaspitana, tvrdoglava, agresivna, zbog čega deca sa ovim poremećajem mogu duboko da pate, da budu neshvaćena i neprihvaćena od strane svoje okoline.

Naravno da što ranije detektovanje, dijagnostikovanje i  adekvatni tretman i terapija pružaju veće mogućnosti da se dete izleči ili da se smanje simptomi vaezani za ovaj poremećaj. Nelečeni hiperkinetski sindrom sa poremećajem pažnje se ispoljava neuspehom u školi, neprilagođenim ponašanjem i neuklapanjem u društvo.

 

U školi se takvo ponašanje ogleda u sledećem:

  • Počinje da radi zadatak pre nego što je i dobilo uputstvo
  • Gleda kako rade druga deca umesto da radi samo
  • Radi prebrzo i pravi nepotrebne greške, a ne greške vezane za neznanje
  • Na pitanja prebrzo odgovara, ne daje sebi dovoljno vremena da razmisli
  • Nije u stanju da zapamti uputstva, iako nema teškoća sa pamćenjem
  • Ima teškoće u organizovanju pismenih radova
  • Lako odustaje od novih zadataka, a da nije ni pokušalo da ih reši

 

Pristup tretmanu kod ovakvog poremećaja zahteva multidisciplinarni rad lekara, defektologa, vaspitača, pedagoga. Pristup svakom detetu je individualan i zahteva mnogo strpljenja, pažnje i bavljanja detetom. Ne postoji tretman koji bi u potpunosti u svakom slučaju rešio ovaj problem. Pristup i rezultati nisu isti kod svakog deteta.

Adaptacije koje mogu da se koriste u radu sa ovakvom decom su sledeće:

  • Pravljenje i poštovanje dnevnog rasporeda i zaduženja
  • Određivanje posebnog vremena za posebne zadatke
  • Po potrebi stvaranje mirnog prostora za rad
  • Pravilno raspoređivanje gradiva i česte pauze tokom rada
  • Dopunjavanje verbalnih instrukcija vizuelnim i pisanim uputstvima
  • Uputstva moraju biti jasna, kratka, detaljna govorna uputstva svoditi na minimum

Načela kojima se možete koristiti prilikom vaspitanja hiperaktivne dece:

  • Budite svesni prirode poremećaja – vaše dete nije bezobrazno ili tvrdoglavo, već neke aktivnosti naprosto nije u mogućnosti da uradi na način na koji to mogu druga deca
  • Češće dajte povratne informacije detetu
  • Više podstičite, manje kažnjavajte
  • Budite dosledni u svojim stavovima pri vaspitanju deteta