Projekat Margine #14, “Pokušavao sam mnogo puta da budem kao i ostali”

Rođen sam 1987. i već sa 5 – 6 godina dolazi do prvih problema: u zabavištu sam bio odvojen od sve ostale dece, a nisam bio agresivan i napadan kao ostala deca. Tako je bilo i godinu dana kasnije kada sam bio u predškolskoj, vaspitačica me je slala u ćošak, isto kao i u zabavištu. Dođe i osnovna škola isto tako sam stojim na odmoru malom i velikom svi me zadirkuju i ne daju mi da živim pa je morala moja majka da ide u školu kod učiteljice na razgovoru gde je učiteljica rekla da je sa mnom sve u redu i da nisam problematičan, ali problem je ostao i dalje vrlo malo uspeha kod mene kojeg je većina cenila, otac me je za svaku glupost čak i onu najmanju tukao kajišem za svaki neurađen domaći i ostalo. Svih osam godina u osnovnoj školi nisam nimalo nikome bio popularan, iako sam imao druga sa kojim sam sedeo u kabinetu. Sve je to uticalo da budem loš učenik ali ne po vladanju već po ocenama, bilo je tu tuča i bilo je svega morao sam rođenog brata da zovem da me brani, jer niko drugi nije ni hteo i uvek su svi bili protiv mene ismejavali me i govorili negativno o meni. Continue reading

Mozak, meditacija, psihoterapija

Potpuna svesnost (eng. mindfulness) je vrsta sekularne meditativne prakse koja počev od sedamdesetih godina 20. veka ima široku primenu u psihologiji i psihoterapiji. Trebalo bi odmah na početku staviti naglasak na pridev „sekularna“; da biste imali koristi od ove tehnike ne morate biti budista iako je ova tehnika potekla iz budizma. Praksa o kojoj će biti reči u ovom tekstu prilagođena je zapadnjačkim praktikantima.

Verovatno je najčešća i najpristupačnija definicija potpune svesnosti ona koju je dao dr Dž. Kabat Cin, američki neuronaučnik i učitelj meditacije koji je najvećim delom zaslužan za njenu današnju popularnost na Zapadu. On potpunu svesnost definiše kao svesnost koja je kultivisana usmeravanjem pažnje na poseban način: namerno, u sadašnjem trenutku, bez prosuđivanja.  Nije u putanju nekakva posebna i nedostupna, „izmenjena“ svest već je reč o sposobnost koju svi u nekoj meri imamo; aktivnosti poput meditativnih vežbi pomažu nam da je bolje razvijemo, negujemo i da naučimo da iskoristimo potencijale koje ona nudi. Meditacija, međutim, nije jedini način; čak i najbanalnije svakodnevne aktivnosti poput jela ili šetanja mogu biti „svesne“, ukoliko se njima pristupi na odgovarajuć način. Continue reading

Lek za povišen pritisak pomaže u redukovanju simptoma shizofrenije?

U izdanju časopisa JAMA Psychiatry iz maja 2013. objavljen je rad koji je velikom brzinom proputovao psihijatrijskom zajednicom. S vremena na vreme pojave se otkrića toliko neobična da naučna zajednica ne može da ih dočeka bez entuzijazma, rekao je o ovoj studiji dr Džozef Kojl, profesor psihijatrije sa Harvarda. Istraživanje su sproveli istraživači iz Kanade i Brazila koji se bave proučavanjem trendova u psihofarmakologiji.

Ispitivani lek je u upotrebi od 1929. godine i zove se natrijum nitroprusid. Ovaj lek ima uticaj na tonus arterijskih krvnih sudova zbog čega se dugo godina koristio u lečenju povišenog pritiska. Naučnici sa Univerziteta u Alberti i Univerziteta u Sao Paolu otkrili su da kod laboratorijskih miševa kojima su dati blokatori NMDA receptora (što uzrokuje simptome shizofrenije) natrijum nitroprusid uklanja sve postojeće simtpome. Nakon ovog otkrića, naučnii su pretpostavili da bi isti lek mogao imati sličan efekat i kod ljudi. Continue reading

b92/BBC: Uskoro test krvi za dijagnostikovanje Alchajmerove bolesti

 

Istraživači veruju da su na pragu pronalaska testa krvi kojim bi mogla da se dijagnostikuje Alchajmerova bolest, za koju još ne postoji pouzdan test takvog tipa.

Njihovo uverenje između ostalog se temelji i na kongnitivnim testovima i skeniranju mozga, a osnovna tehnika na osnovu koje bi bilo moguće utvrditi postojanje ove teške bolesti zasniva se na malim razlikama uočenim u genetskom materijalu koji pluta kroz krv i koji bi mogao da se koristi u identifikacija obolelih.
Continue reading

Shizofrenija, uspešnost terapije i geni za serotoninske receptore

Mala mutacija na genu za serotoninski receptor 2a povezana je sa visokim rizikom za razvoj shizofrenije. Varijanta gena za ovaj receptor nazvana “rs6314” utiče na razvoj kognitivnih sposobnosti kod ljudi bez obzira da li imaju shizofreniju ili ne, tvrdi profesor Alesandro Bartolino sa Univerziteta u Bariju. Ranije istraživanja ovog receptora povezala su različite varijante gena sa veličinom nekih moždanih struktura kao što je hipokampus – deo limbičkog sistema ljudi koji igra važnu ulogu u pamćenju.

Mnogi ljudi koji imaju ovu gensku mutaciju neće razvitii shizofreniju, premda je statistički i kod njih rizik povišen. Stoga ova analiza ne može da se koristi kao “skrining” test za shizofreniju. Značaj ovog istraživanja leži u tome što je tim profesora Bartolina povezao prisustvo ove mutacije kod osoba koje imaju shizofreniju sa načinom na koji reaguju na terapiju. Primećeno je da ovaj gen određuje način na koji će osoba reagovati na terapiju olanzapinom (atipični antipsihotik kod nas registrovan kao Zalasta) ili klozapinom (Leponex).

Premda je to još uvek domen “naučne fantastike”, ovakva istraživanja predstavljaju male pomake ka personalizovanom tretmanu shizofrenije. Ako bi lekari preliminarnim analizama mogli da odrede na koje će lekove pacijenti bolje regovati, mnogo bi se brže pronašla doza i kombinacija lekova koja bi garantovala stabilnost i maksimalno smanjila rizik od relapsa.

Projekat Margine #13, “Niko neće da čuje o depresiji”

Niko neće da čuje o depresiji. Ni prijatelji neće mada ponekad kažu da hoće, zato što misle da to prijatelji treba da rade. I ako im pričaš oni ti se smeše i govore da će sve biti divno i da ne treba tako da razmišljam. Kao da ja to već ne znam. Pre deset godina sam bio jako depresivan i znam kako to izgleda kad nikome ne možeš da pričaš o sebi. Možda zato što ne znaš šta da kažeš jer nikada nemaš dovoljno reči da opišeš tu prazninu koju osećaš, a pomalo zato što i kad nađeš dobre reči one nikada ne zvuče drugima tako dobro. Continue reading

Boston Gloub: Antitela na raskršću psihijatrije i neurologije

Analisa Majer je sanjala o tome da se preseli na Menhetn kako bi se upisala na koledž i kako bi po prvi put glasala na predsedničkim izborima 2008. godine. Sve se to polako počelo menjati tokom njene prve godine studije. Ponašanje ove asertivna i živahne osamnaestogodišnjakinje počelo je da se menja. Postala je neodlučna, povučena i sklona iznenandim besnim reakcijama. A onda je imala i prvi napad. Continue reading

Glen Klouz: “Žao mi je zbog Fatalne privlačnosti”

 

Intervju sa Glen Klouz za CBS News prenet je velikom brzinom kroz sve važnije medije u Americi. Reč je o još jednom priznanju i izvinjenju, ali za promenu bez namere da se šokira javnost. Šezdesetšestogodišnja glumica izjavila da joj je žao zbog načina na koji je odigrala ulogu Aleks Forest u jednom do najpopularnijih filmova osamdesetih godina. Prema njenim rečima, ovaj film je jedan u nizu filmova koji doprinose negativnim stereotipima o osobama koje imaju probleme mentalnog zdravlja. Ona napominje da statistike pokazuju da ove osobe nisu ništa sklonije agresivnom ponašanju nego bilo ko drugi i da holivudski filmovi perpetuiraju mitove koji imaju veoma negativne posledice u životima osoba kojima je dijagnostikovan nekakav psihijatrijski poremećaj. Continue reading

20 dokazanih načina za smanjenje stresa

U današnjem svetu se borimo sa stresom svakodnevno. S obzirom na to da je on jedan od glavnih faktora rizika koji ugrožavaju zdravlje, trebalo bi na vreme da savladate metode koje mogu da pomognu u oslobađanju od stresa. Na mnoge životne situacije ne mozemo da utičemo, ali možemo da utičemo na način na koji te situacije interpretiramo i kako se nosimo sa njima. Veliki broj terapija i rešenja pomažu dugoročno. Kratkoročno, možete pomoći sami sebi. Evo nekih metoda čije efekat smanjuje stres već u prvih par minuta. Continue reading

Projekat Margine #12, “Sve se dešava s razlogom”

 

Teško je živeti sa činjenicom da se ceo klavir srušio na mene! (sve je palo baš na moju glavu)…. Problemi su tu čitavog života, nekada ih ima više a nekada manje. Svako ima svoje probleme koje pokušava da reši, ja ne znam koji ću prvi..

vrištala sam jer su svi govorili da sam ja kriva za sve. Kada je otac izašao iz zatvora sve je bilo tesno u našoj komunikaciji. Potom sam se zaljubila a moji mi nisu dozvoljavali tu vezu. Krišom sam se viđala sa tim dečkom, bežala sam od kuće, lagala sam ih… Jako sam volela tog dečka, bio mi je važniji i od moje porodice jer je bio tu za mene. Kada su moji saznali da se i dalje viđamo ja sam stigla u Dom jer moji roditelji ne vole moje društvo i nisu mogli da podnesu tog dečka. A moji prijatelji uopšte nisu loši, davali su sve za mene, bodrili me kada mi je bilo najteže, čak su i dalje tu za mene. Tako da ovde već imamo probleme sa roditeljima, prelazak iz jednog u drugi grad i potpunu nesnađenost u Domu.U decembru sam došla u Dom… Nikada nisam imala komunikaciju sa svojim roditeljima, sa majkom sam se uvek svađala. Moj otac je voleo da popije i da nastane skandal u kući. Od oca sam dobila batine jer je mislio da se drogiram. To naravno nije bilo tačno ali on je popio toliko da me nije ni slušao. Kada sam poslednji put dobila batine pozvala sam policiju. Bilo mi je teško kada sam saznala da će biti u zatvoru, plakala sam danima, Continue reading