Svesna revolucija

               Mindfulness revolucija je počela krajem sedamdesetih godina. Njen pionir bio je Džon Kabat Zin, američki biohemičar koji je odlučio da svoj interes za meditaciju pretvori u svoju novu profesiju. Pri Univerzitetu u Masačusecu osnovao je grupu za istraživanje efekata meditacije na simptome anksioznosti i kroz nekoliko decenija rada razvio više programa za borbu protiv stresa i smanjivanje anksioznosti.

Kabat Zin je započeo trend koji je danas popularniji nego ikad pre. Broj studija koje pokazuju različite koristi od mindfulness meditacije raste eksponencijalno. Empirijski je potvrđeno da korist od mindfulness tehnika imaju anksiozne i depresivne osobe, osobe sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem, osobe koje imaju granični poremećaj ličnosti, kao i osobe sa čitavim spektrom drugih psihijatrijskih problema. U protekloj deceniji javljaju se i istraživanja koja pokazuju da potpuna svesnost ima mnogo toga da ponudi i osobama koje nemaju nikakvu dijagnozu ali koje žele da rade na sebi na najrazličitije načine. Mindfulness vas čini efikasnijim na poslu, čini vas zadovoljnijim, poboljšava kognitivne sposobnosti, pomaže vam u regulaciji emocija, smanjuje impulsivnost, itd.

2014. godine američki časopis Tajms proglasio je na naslovnoj strani da je u toku mindfulness revolucija. Autori je opravdano nazivaju novom vrstom „opsesije“, novom ključnom rečju popularne psihologije. Šta sve znači ta nova ključna reč u psihologiji? Continue reading

10 najčešćih pitanja o psihoterapiji

Osobe koje psihoterapiju uzimaju u obzir kao potencijalno rešenje za njihov problem, često ne znaju u šta se tačno upuštaju. Postoje brojni mitovi i nepoznanice u vezi sa ovim načinom ostvarivanja lične promene: šta uopšte podrazumeva psihoterapijski odnos, kako on izgleda, o čemu se u terapiji priča, koliko to traje, i sl.

Kod nas psihoterapija u poslednje vreme postaje sve popularnija što se ogleda i u broju pitanja koja o psihoterapiji dobijamo od posetilaca našeg sajta ili fejsbuk stranice. Psihoterapeut dr Vladimir Miletić će odgovoriti na deset najčešćih pitanja koja nam pristižu na ovu temu. Continue reading

Zloupotreba alkohola kod studenata medicine

Studija Mejo klinike pokazala je da su studenti medicine pod povišenim rizikom za zloupotrebu alkohola zbog finansijskih problema i troškova studija medicine u SAD-u, ali i zbog sindroma izgaranja.

“Naši nalazi jasno pokazuju da postoje razlozi za zabrinutost”, rekao je glavni istraživač, dr Lizelot Dajerbaj, internista na Mejo Klinici u Ročesteru. “Preporučujemo da institucije počnu da kreiraju višeslojna rešenja u vezi sa sindromom izgaranja, finansijskim problemima i zloupotrebom alkohola među studentima.”  Continue reading

Како избећи прекомерно патoлогизирање понашања код деце са аутизмом

 

Дијагноза аутизма може бити велики изазов за дете као и за његову породицу. Један од најтежих аспеката аутизма је да није сасвим јасно шта су понашања која су повезана са аутизмом, а шта су понашања која се односе на било које дете. Свако дете понекада добије нападе беса. Свако дете говори само са собом, понекад. Свако дете понекад има ризична понашања. Свако дете понекад избегава учење.

Када се осврнемо ка свом детињству, свако од нас се може сетити неких понашања која нису била баш за похвалу. Неко је на пример наљутио брата или сестру и гађао га нечим, неко је толико био заокупљен неком књигом да данима није желео да изађе из куће, неко је проводио читаво поподне на љуљашци у парку. Ако имате аутизам док све ово радите тим понашањима се приписује патолошка категорија, уместо да се само сматра делом одрастања.

Continue reading

Kako rana dijagnostika autizma može promeniti kvalitet života deteta?

Rano otkrivanje i tretman dece sa autizmom  može napraviti veliku i značajnu razliku koja utiče na kvalitet  života dece sa autizmom. Međutim, često dijagnoza dolazi prekasno za započinjanje ranog tretmana koji je provereno najefikasniji. Sada, značajan pomak dolazi sa Univerziteta  u Torontu, od strane profesora Stefena Šerera koji je učinio mogućom ranu dijagnozu pa samim tim i rano započinjanje tretmana.

Prve godine života deteta su od ključnog značaja za razvoj kognitivnih sposobnosti . Za dete sa poremećajem iz  spektra autizma (autism spectrum disorder – ASD), ove rane godine su posebno kritične. Istraživanje je pokazalo da rana intervencija može poboljšati jezičke, bihejvioralne i kognitivne sposobnosti dece iz spektra autizma. Ranom intervencijom je čak moguće prebaciti dete  iz spektra autizma u neku blažu formu razvojnog poremećaja i nastaviti dalje sa tretmanom tog problema. Continue reading

Projekat Margine #15 “Vi morate da se pomirite sa svojim stanjem”

Idem kod psihijatra već godinama i on mi godinama neprekidno govori da ja moram da se pomirim sa svojim stanjem. To mi govori zato što ja stalno isprobavam nešto drugačije, razne programe i terapije, samopomoć ili pomoć. Nikad ništa ne radi, ali ja ne smem da odustanem. On mi govori da moram da se pomirim sa tim da sam ja hronični bolesnik. Nisu mu reči tako oštre ali ja ih tako čujem. Ne mogu da se pomirim sa tim, to bi značilo da mogu odmah da se ubijem, jer šta znači život hroničnog bolesnika u Srbiji? Znači da ću ići po lekove na svakih mesec dva i na kontrole kod psihijatra i kod lekara u domu zdravlja i da će me svi oni gledati kao da sam lud, jer hronično stanje nije ništa drugo, to je ludost koja je pomalo ukroćena lekovima.  Continue reading

Šta je granični poremećaj ličnosti?

Kratka biografija jedne psihijatrijske dijagnoze

U šifrarniku Međunarodne klasifikacije bolesti (MKB-10), granični poremećaj ličnosti krije se iza šifre F60.3, a u zvaničnim „kolekcijama“ psihijatrijskih poremećaja nalazi se od 1980. godine, kada je objavljena treća revizija Dijagnostičkog i statističkog priručnika (daleko poznatija engleska skraćenica – DSM). U ovom tekstu, zavirićemo u dijagnostičke kriterijume koje nude ove klasifikacije, ali pre toga ću predstaviti u vrlo kratkim crtama „biografiju“ graničnog poremećaja ličnosti, kako bih ilustrovao kompleksnost fenomena o kome će u ovom tekstu biti reči.

Istorija ove psihijatrijske dijagnoze ne počinje 1980. Ukoliko bismo odlazili dalje u prošlost, mogli bismo razne varijante ovog dijagnostičkog konstrukta pratiti sve do Hipokrata, koji opisuje smene melanholije, impulsivnosti, besa i manije kod određenih svojih pacijenata. Termin granični (eng. boderline) poremećaj prvi put u medicinski i psihološki diskurs uvodi Adolf Štern, krajem tridesetih godina 20. veka jer kliničku sliku koja odgovara ovom poremećaju locira na granici između psihotičnih i neurotičnih poremećaja. Drugi autori ga smatraju blagom formom shizofrenije, neki ga nazivaju i  „ambulatorna shizofrenija“. Emil Krepelin, jedan od osnivača savremene psihijatrije, osobe sa graničnim poremećajem ličnosti naziva „ekscitabilnim ličnostima“.

Continue reading

Sreća i shizofrenija

Premda shizofrenija važi za najozbiljniji psihijatrijski poremećaj (veliki kritičar psihijatrije Tomas Sas nazvao ju je “psihijatrijskom svetom kravom”), novo istraživanje sa Medicinskog fakulteta u San Dijegu pokazuje da dijagnoza shizofrenije ne isključuje mogućnost srećnog života.

Studija o sreći i shizofreniji objavljena je u najnovijem broju časopisa Schizophrenia Research. Jedan od autora studije, profesor Dilip Džeste kaže: “Ljudi često misle da je sreća u shizofreniji oksimoron. Bez želje da umanjujem patnju koju shizofrenija donosi, rezultati ove studije pokazuju da srećan život nije nedostižan i za osobe kojima je dijagnostikovana shizofrenija”.  Continue reading

ePsihoterapija: Da li su nam potrebni psihoterapeuti u Srbiji?

Kada se pre nekoliko godina pojavio novi šifrarnik delatnosti, radovali smo se njegovom osavremenjavanju. Na veliko razočarenje, u njemu se i dalje ne pominje psihoterapijska struka, pa se terapeuti moraju dovijati pod kojim šiframa da registruju praksu.

S druge strane, osvanule su, među ostalima, i sledeće šifre:

01.26 Gajenje uljnih plodova (uključuje gajenje kokosovih oraha i uljnih palmi)
01.44 Gajenje kamila i lama
01.70 Lov (lovljenje morskih sisara na obali kao što su morževi i tuljani)
03.11 Morski ribolov (lov kitova, ljuskara i mekušaca, sipa, kornjača, morskih krastavaca i sunđera) Continue reading