Share the post "Shizofrenija, uspešnost terapije i geni za serotoninske receptore"
Mala mutacija na genu za serotoninski receptor 2a povezana je sa visokim rizikom za razvoj shizofrenije. Varijanta gena za ovaj receptor nazvana “rs6314” utiče na razvoj kognitivnih sposobnosti kod ljudi bez obzira da li imaju shizofreniju ili ne, tvrdi profesor Alesandro Bartolino sa Univerziteta u Bariju. Ranije istraživanja ovog receptora povezala su različite varijante gena sa veličinom nekih moždanih struktura kao što je hipokampus – deo limbičkog sistema ljudi koji igra važnu ulogu u pamćenju.
Mnogi ljudi koji imaju ovu gensku mutaciju neće razvitii shizofreniju, premda je statistički i kod njih rizik povišen. Stoga ova analiza ne može da se koristi kao “skrining” test za shizofreniju. Značaj ovog istraživanja leži u tome što je tim profesora Bartolina povezao prisustvo ove mutacije kod osoba koje imaju shizofreniju sa načinom na koji reaguju na terapiju. Primećeno je da ovaj gen određuje način na koji će osoba reagovati na terapiju olanzapinom (atipični antipsihotik kod nas registrovan kao Zalasta) ili klozapinom (Leponex).
Premda je to još uvek domen “naučne fantastike”, ovakva istraživanja predstavljaju male pomake ka personalizovanom tretmanu shizofrenije. Ako bi lekari preliminarnim analizama mogli da odrede na koje će lekove pacijenti bolje regovati, mnogo bi se brže pronašla doza i kombinacija lekova koja bi garantovala stabilnost i maksimalno smanjila rizik od relapsa.