Share the post "Projekat Margine #1: “Moj lekar ne zna šta da radi sa mnom”"
Stigla je i prva Vaša priča za projekat Margine:
Imam 32 godina i već neko vreme se osećam loše. Dogodilo se mnogo ružnih stvari u mojoj porodici – smrt majke, razvod od muža, moj brat koji ima problema sa alkoholom i još dosta toga. (O nekim stvarima ne želim da pišem kako ih se ne bih prisećala.) Nisam prosta žena i ne mislim da je sramota obratiti se nekom za pomoć. Ja nisam mislila da su lekovi za mene, htela sam da nađem nekog sa kim bih mogla da popričam da mi pomogne da razumem situaciju koja me je zadesila. Prvo sam pričala sa dve bliske prijateljice ali su mi one samo rekle da sam budala što me sve toliko pogađa i da treba da budem jača jer slab karakter ne može da opstane u svetu. Nisam imala para da platim psihoterapeuta (a mislila sam da bi mi to pomoglo možda najviše) pa sam zato otišla u dom zdravlja gde imaju psihijatra. Primio me je odmah, nisam dugo čekala, iako su mi rekli da se ponekad zakazuje i za mesec dana – postoji samo jedan psihijatar, a veliki je dom zdravlja. On me je pustio da pričam uz par telefonskih poziva i potpitanja “a kažite mi da li možete dobro da spavate” (ne), “kažite mi da li ste bezvoljniji nego inače” (ne) i da li razmišljam da se ubijem, na šta nisam dala ni potvrdan ni odričan odgovor. Jasno mi je u stvari da je to rešenje za sve moje probleme ali se toga plašim. Doktor je zavrteo glavom i rekao da ne zna šta će sa mnom. To me je dodatno poplašio jer sam pomislila da sam jako ozbiljan bolesnik, da mi nema spasa. Rekao mi je da moram da se trudim i napisao recept (Xalol). Rekla sam mu da ja nemam snage da se trudim, on je rekao da moram biti jaka i dok sam još sedela na stolici prozvao sledećeg pacijenta; čekaonica je ipak bila puna.
Pomalo se sada plašim da o tome pričam sa prijateljicama jer se bojim da će misliti da sam luda. Osećam se prilično usameljno, a nisam sigurna da li ću se vraćati kod ovog psihijatra. Ne znam da li je dobar u svom poslu ili nije, ali ga ima previše i on meni ne može da se posveti. Mislim da on ne zna šta da radi sa mnom.
O tome kako da i vi učestvujete u projektu Margine i podelite svoje priče sa vama možete pročitati više ovde.
I ja sm u slicnoj situaciji.I moj doktor je tako reagovo i sad se plasim opet otici jer ocekujem da ce mi reci da sam dosadna i da sama sebi smo mogu pomoci ali kako?
I ja imam dosta razocaravajuce iskustvo sa psihijatrima, pa buduci da tamo nisam nasla odgovore, uclanila sam se u knjiznicu i pocela citati i traziti. Sad sam nasla i psihoterapeuticu i povremeno idem k njoj.
Nemojte odustati, to nam se dogada jednostavno sto smo preosjetljivi i sve primamo previse k srcu, ali treba se boriti za sebe.
Ja sam po preporuci pocela od citanja knjiga autorice Louis Hay, sa pozitivnim afirmacijama. pa krenula dalje. I korak po korak isla naprijed. Ako nemate novaca za psihoterapiju, pokusajte naci dobrog svecenika i razgovarati s njime. A i meditacija pomaze.
Zelim vam puno uspjeha na vasem putu k sreci.
Zdravo svima,meni su lekari dali dijagnozu Bipilarnog poremecaja 2006.,otada je proslo 10 god.skoro,3 god.sam bila bipolarna,pa sam imala i 5 pokusaja samoubistva,hvala bogu bezuspesno,zatim mi je blizak clan porodice tragicno preminuo i ja sam se trgla,skupila snage i bila u remisiji 3 god.sa jednim lorazepamom i opet su krenula losa raspolozenja,pritisak koji sam osecala pred kraj studija i poslesnjih god.dana imam svremena na vreme jak osecaj straha,nemam fobije,jedino se plasim spavanja a da nisam popila lek,jer se razvila psiholoska zavisnost i osecaj sigurnisti kada pijem terapiju,trenutno pijem 6,25 mg leponexa,volela bih da se ostvarim kao majka,ali se plasim sa lekom,pokusavala sam da iskljucim ali za sada neuspesno,svasta sam pila tokom ovih god.i ovo je jedini lek koji iole podnosim,zamolila bih da mi neko napise da li ima trudnica koja nesto smeju popiti od leka a da ne strahuju da ce beba da se osteti