Glen Klouz: “Žao mi je zbog Fatalne privlačnosti”

 

Intervju sa Glen Klouz za CBS News prenet je velikom brzinom kroz sve važnije medije u Americi. Reč je o još jednom priznanju i izvinjenju, ali za promenu bez namere da se šokira javnost. Šezdesetšestogodišnja glumica izjavila da joj je žao zbog načina na koji je odigrala ulogu Aleks Forest u jednom do najpopularnijih filmova osamdesetih godina. Prema njenim rečima, ovaj film je jedan u nizu filmova koji doprinose negativnim stereotipima o osobama koje imaju probleme mentalnog zdravlja. Ona napominje da statistike pokazuju da ove osobe nisu ništa sklonije agresivnom ponašanju nego bilo ko drugi i da holivudski filmovi perpetuiraju mitove koji imaju veoma negativne posledice u životima osoba kojima je dijagnostikovan nekakav psihijatrijski poremećaj. Continue reading

20 dokazanih načina za smanjenje stresa

U današnjem svetu se borimo sa stresom svakodnevno. S obzirom na to da je on jedan od glavnih faktora rizika koji ugrožavaju zdravlje, trebalo bi na vreme da savladate metode koje mogu da pomognu u oslobađanju od stresa. Na mnoge životne situacije ne mozemo da utičemo, ali možemo da utičemo na način na koji te situacije interpretiramo i kako se nosimo sa njima. Veliki broj terapija i rešenja pomažu dugoročno. Kratkoročno, možete pomoći sami sebi. Evo nekih metoda čije efekat smanjuje stres već u prvih par minuta. Continue reading

Projekat Margine #12, “Sve se dešava s razlogom”

 

Teško je živeti sa činjenicom da se ceo klavir srušio na mene! (sve je palo baš na moju glavu)…. Problemi su tu čitavog života, nekada ih ima više a nekada manje. Svako ima svoje probleme koje pokušava da reši, ja ne znam koji ću prvi..

vrištala sam jer su svi govorili da sam ja kriva za sve. Kada je otac izašao iz zatvora sve je bilo tesno u našoj komunikaciji. Potom sam se zaljubila a moji mi nisu dozvoljavali tu vezu. Krišom sam se viđala sa tim dečkom, bežala sam od kuće, lagala sam ih… Jako sam volela tog dečka, bio mi je važniji i od moje porodice jer je bio tu za mene. Kada su moji saznali da se i dalje viđamo ja sam stigla u Dom jer moji roditelji ne vole moje društvo i nisu mogli da podnesu tog dečka. A moji prijatelji uopšte nisu loši, davali su sve za mene, bodrili me kada mi je bilo najteže, čak su i dalje tu za mene. Tako da ovde već imamo probleme sa roditeljima, prelazak iz jednog u drugi grad i potpunu nesnađenost u Domu.U decembru sam došla u Dom… Nikada nisam imala komunikaciju sa svojim roditeljima, sa majkom sam se uvek svađala. Moj otac je voleo da popije i da nastane skandal u kući. Od oca sam dobila batine jer je mislio da se drogiram. To naravno nije bilo tačno ali on je popio toliko da me nije ni slušao. Kada sam poslednji put dobila batine pozvala sam policiju. Bilo mi je teško kada sam saznala da će biti u zatvoru, plakala sam danima, Continue reading

Projekat Margine #11, “Problem je što ne mogu da se uzdam u sopstvene misli”

Ne znam odakle da počnem jer je moj problem toliko veliki da nikada nisam siguran da li sam ga skroz shvatio i zato sam uvek nesiguran i nervozan. Jednom sam ležao u bolnici i doveli su neke studente da razgovaraju sa mnom, verovatno da deca vežbaju na meni i oni su stajali na metar od mene kao na iglama. Jedna devojka je otišla do lekara koji ih je doveo i čekao na ulazu u bolesničku sobu  i možda ga je pitala šta ja imam, koju dijagnozu. On joj je rekao, gledajući me, es ce ha, a ona je klimnula glavom značajno i vratila se da šapne ta tri slova a ja znam sve te skraćenice jer se godinama lečim i nije mi jasno zašto moraju da šapuću. Odavno sam prevazišao to da me je sramota moje bolesti i mogu slobodno da kažu šizofrenija. A problem je i to što to možda uopšte nije bilo tako, možda me nisu gledali kako sam mislio. Deo moje bolesti je u tome da mi se čini da me gledaju sumnjičavo, da hoće da mi naude, da me ubiju, otruju i zato nikada nisam sasvim siguran da li sam nešto umislio ili se stvarno desilo. Ranije sam pio zbog toga jer mi od alkohola bude sve nekako jasnije i budem miran. Ovako sam stalno u grču jer uvek moram da se borim sa sobom i svojim mislima. Continue reading

Projekat Margine #10, “Hm…. Nekad u životu sve je mračno”

Kroz život ponekad gledaš kao da si u tunelu i nikako da stigneš na kraj! Život je baš čudan, sad se smeješ a posle plačeš, nekad poželim da sam ptica i da samo odletim i ne gledam u prošlost, ali pošto sam čovek, svaka me misao podseća na prošlost a svaki delić prošlosti me tera da padnem.

Svakom detetu treba majčina ljubav ali pošto je meni bila uskraćena možda me to
tera da pravim neprijatelje oko sebe. Nekad san može da postane stvarnost a nekad
prepreka za dalje. Osećam se kao ptica u kavezu što ne može da odleti svome jatu,
možda me to sputava da krenem dalje, ka svetlosti tunela. Od kada sam ostala sama, u
meni stoji praznina, koju niko ne može da popuni. Osećam da mi srce puca na komade,
pokušavam da ga sastavim ali ne ide. Continue reading

Templ Grendin, profil jedne izuzetne osobe

 

Templ Grandin je rođena u Bostonu ( Massachusetts), 29.augusta 1947godine.

Na uzrastu od 2 godine, Templ je dijagnostikovan autizam, koji se u to vreme smatrao oblikom oštećenja mozga. U to vreme deca su često pogrešno dijagnostikovana kao ometena u razvoju i ekspertsko mišljenje je bilo da je njen mozak jako oštećen i da je najbolje da bude smeštena u neku od institucija kako bi dobila dugotrajnu negu, što su njeni roditelji odlučno odbili.

Njena mama koja je prvobitno optužila lekare za njeno stanje, neumorno je radila na tome da pronađe njabolju negu i uputstva za rad sa detetom od strane raznih stručnjaka. Njeni tretmani su prvenstveno uključivali logopedske tretmane, što je jako pomoglo Templ u ovladavanju sposobnostima komunikacije. Continue reading

Šta sve liči na depresiju, a nije?

Depresija spada u najčešće dijagnostikovane psihijatrijske poremećaje. Statistike iz SAD-a pokazuju da jedan od šest Amerikanaca tokom života iskuse bar jednu depresivnu epizodu, čiji intenzitet može da varira od veoma blagog do teškog. Prema predviđanjima stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije, do 2020. godine, depresija će postati drugi najčešći uzrok nesposobnosti na svetu, premašivši po učestalosti i kardiovaskularne bolesti.

Malo ko neće umeti da prepozna gubitak samopouzdanja, „crne misli“, manjak interesovanja za seks, loše raspoloženje, bezvoljnost, stalnu iscrpljenost kao znakove depresije. Ono o čemu se ređe govori, to je da ovi simptomi ne moraju biti isključivo pokazatelj depresije; štaviše, simptomi koje razumemo kao depresiju uopšte ne moraju biti znak psihijatrijskog poremećaja. Postoje različite somatske bolesti koje se isprva mogu manifestovati nekim simptomima i znacima depresije. Continue reading

Zašto nismo onakvi kakvi smo očekivali da ćemo biti?

Кada se setimo sebe kakvi smo bili u prošlosti, ta osoba nam deluje kao neko drugi. Shvatimo koliko su se naše ličnosti i ukus promenili tokom godina. Međutim, obično kada gledamo ispred sebe, u budućnost, nekako očekujemo da ćemo ostati isti, izjavio je tim psihologa opisujući istraživanje koje su sproveli o ljudskoj samo-percepciji.

Oni su ovaj fenomen nazvali „kraj istorije iluzije“, u kojoj ljudi teže da „potcenjuju koliko će se promeniti u budućnosti“, navodi se u njihovom istraživanju koje je uključivalo više od 19.000 ispitanika starosti od 18 do 68 godina,  navodeći da ta težnja opstaje od tinejdžerskih dana sve do penzionisanja. Continue reading

Tanjug: Psihijatri u svim domovima zdravlja

Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović izjavila je danas da će ubuduće svi domovi zdravlja imati zaposlenog psihijatra kako bi se smanjio broj osoba sa mentalnim smetnjama koji su smešteni u psihijatrijskim ustanovama.

“U kadrovskom planu,koji će biti završen do 1. marta, planirano je da svaki dom zdravlja ima psihijatra i tim obučenih ljudi koji će osobama sa mentalnim smetnjama po izlasku iz psihijatrijskih ustanova moći da obezbede sigurnost i praćenje zdravstvenog stanja”, rekla je Đukić Dejanović na skupštinskom odboru za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.  Continue reading

Novija istraživanja o efikasnosti antidepresiva

U proteklih nekoliko godina mediji sve češće dovode u pitanje delotvornost antidepresiva u lečenju depresije. Britanski independent objavio je skoro analizu stavova medija prema ovoj vrsti lekova, u saradnji sa članovima velike organizacije Rethink Mental Illness. Sve češće se i kod nas govori o “epidemiji prepisivanja lekova”, o “šokantnom porastu upotrebe antidepresiva”, i sl. Iza ovih stavova leži pretpostavka da je propisivanje antidepresiva po sebi nužno loša stvar.

Premda je 2008. objavljena dosta puta citirana i pominjana studija kojom je dovedeno u pitanje efikasnost fluoksetina (Flunirin) i još tri antidepresiva iz ove klase, većina istraživanja koja se objavljuju ipak ne daju ovakve rezultate. Ovde ćemo predstaviti nekoliko skoro objavljenih studija koje pokazuju da i noviji i stariji antidepresivi pokazuju zadovoljavajuću efikasnost i u smanjenju simptoma depresije i u sprečavanju novih depresivnih epizoda. Continue reading