U proteklih nekoliko godina mediji sve češće dovode u pitanje delotvornost antidepresiva u lečenju depresije. Britanski independent objavio je skoro analizu stavova medija prema ovoj vrsti lekova, u saradnji sa članovima velike organizacije Rethink Mental Illness. Sve češće se i kod nas govori o “epidemiji prepisivanja lekova”, o “šokantnom porastu upotrebe antidepresiva”, i sl. Iza ovih stavova leži pretpostavka da je propisivanje antidepresiva po sebi nužno loša stvar.

Premda je 2008. objavljena dosta puta citirana i pominjana studija kojom je dovedeno u pitanje efikasnost fluoksetina (Flunirin) i još tri antidepresiva iz ove klase, većina istraživanja koja se objavljuju ipak ne daju ovakve rezultate. Ovde ćemo predstaviti nekoliko skoro objavljenih studija koje pokazuju da i noviji i stariji antidepresivi pokazuju zadovoljavajuću efikasnost i u smanjenju simptoma depresije i u sprečavanju novih depresivnih epizoda.

Krajem 2012. profesor Kirino sa Klinike za psihijatriju Jundendo univerziteta u Japanu, objavio je pregled rezultata kliničkih ispitivanja bezbednosti i efikasnosti escitaloprama (kod nas registrovan kao Cipralex) u lečenju depresije. Escitalopram spada u grupu antidepresiva koji se zove “selektivni inhibitori preuzimanja serotonina” (SSRI); najpoznatiji lek iz ove grupe je Prozak (Flunirin, kod nas). Sva randomizovana, placebom-kontrolisana ispitivanja sa odraslim ispitanicima, pokazala su superiornost escitaloprama u odnosu na placebo, ali i u odnosu na antidepresive iz drugih grupa, poput selektivnih inhibitora preuzimanja noradrenalina (venlafaksin, duloksetin). Dugotrajna upotreba escitaloprama pokazala se kao efikasnom u prevenciji ponovnog javljanja depresivnih epizoda. Profil neželjenih efekata je povoljan: retko se javljaju, blagog su do umerenog su intenziteta i uglavnom su prolaznog karaktera.

U decembru 2012. istraživači sa Klinike i poliklinike za psihijatriju  i psihoterapiju Tehničkog univerziteta u Minhenu objavili su u časopisu  Cochrane Database of Systematic Reviews, rezultate metaanalize efikasnosti antidepresiva amitriptilina u odnosu na placebo. Amitriptilin spada u grupu “tricikličnih” antidepresiva i spada u najstarije antidepresive na tržištu; prvi put je proizveden čak 1960. godine. Ukupan broj ispitanika koji je učestvovao u ispitivanjima ovog antidepresiva je 3509 i rezultati svih studija pokazuju njegovu efikasnost u odnosu na placebo u lečenju depresije. Amitriptilin, međutim, nema tako povoljan profil neželjenih efekata kao escitalopram. Pacijenti prijavljuju tahikardije, vrtoglavice, probleme sa varenjem, dobitak u kilaži, seksualnu disfunkciju ili tremor.

U časopisu Psychiatry and Clinical Neurosciences istraživači Nacionalnog centra za neurologiju i psihijatriju iz Tokija objavili su rezultate ispitivanja efikasnosti paroksetina (kod nas registrovan kao Seroksat) u kom je učestvovalo 416 pacijenata koji su ovaj lek uzimali u periodu od osam nedelja. Statistička analiza potvrdila je efikasnost ovog leka u odnosu na placebo.

Na kraju, ne treba gubiti iz vida podataka da su antidepresivi efikasni u svega 50% – 70% slučajeva i da je lekarima ponekad potrebno vremena kako bi našli efikasan lek za pojedinačnog pacijenta, tim pre što je izbor lekova na tržištu sve veći. Takođe, antidepresivi počinju da pokazuju svoju efikasnost u proseku posle dve nedelje redovne upotrebe. Stoga, ukoliko ste odabrali ovaj vid terapije, strpljenje je neophodno. Prvi lek koji vam je prepisan možda neće biti i najefikasniji i možda neće biti poslednji koji će biti prepisan.