Hronične bolesti su oboljenja dugog trajanja i najčešće spore progresije. Veća podložnost faktorima rizika, ali i bolja dostupnost dijagnostičkih procedura i sve efikasnije terapijske strategije dovele su do povećanja broja ljudi 

koji žive sa hroničnim somatskim bolestima. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oboljenja kao što su srčana insuficijencija, infarkt srca i mozga, tumori, hronične respiratorne bolesti i dijabetes su vodeći uzroci umiranja u svetu, čineći 63% svih uzroka smrti. Od 360 miliona ljudi koji su umrli od hroničnih bolesti u 2008. godini, njih 9 miliona je bilo mlađe od 60 godina. Ova činjenica govori u prilog novijim istraživanjima koja su pokazala da se najčešće hronične bolesti javljaju u sve mlađem dobu. Osim gore nabrojanih, nezaraznih hroničnih bolesti, postoji i veliki broj obolelih od zaraznih hroničnih bolesti, kao što su infekcije virusom HIV-a, hepatitisa B i C, od kojih u svetu boluje oko 420 miliona ljudi.Hronični bolesnici su, pored osnovne bolesti, često podložni i drugim oboljenjima, kako zbog prirode njihove primarne bolesti, tako i zbog specifičnog načina života i terapije koju primaju. Iz tog razloga, oni su u čestom kontaktu za zdravstvenim radnicima. Ipak, i pored redovnih fizikalnih pregleda, malo se vodi računa o njihovom mentalnom zdravlju, uprkos dokazima da su hronični bolesnici podložniji psihijatrijski oboljenjima i to posebno depresiji, anksioznosti i bolestima zavisnosti.

Kada je reč o depresivnim simptomima, uzroci za njihovu pojavu su mnogobrojni. Prema jednoj teoriji, posebni molekuli (inflamatorni citokini) koje proizvodi ljudski organizam radi odbrane od bolesti, deluju i na mozak obolelog. Dobar primer za to je i običan grip – kada oboleli ignorišu hranu i piće, gube interesovanje za svoju okolinu i druge ljude, lako se umaraju i imaju poremećen san, postaju razdražljivi, a mogu iskusiti i teškoće u razmišljanju, uključujući i probleme sa pažnjom i memorijom. Kada je naš imuni sistem aktiviran u toku dužeg perioda, kao u hroničnim bolestima, efekat citokina može produbiti ove simptome i dovesti do pojave depresije. Kao drugi uzroci se navode prirodni tok osnovne somatske bolesti koji je povezan sa moždanim oštećenjem (kao na primer kod infekcije HIV-om ili moždanog udara, gde postoji trajno oštećenje moždanog tkiva), neželjena dejstva lekova, stres izazvan bolešću, nemogućnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti, ali i stigmatizacija i izolovanost od okoline. Većina istraživanja je pokazalo da se depresija kod hroničnih bolesnika podjednako javlja kod oba pola, ali nije dokazano da ona postaje izraženija sa dužim trajanjem somatske bolesti.

Za neka oboljenja, kao što je na primer srčana insuficijencija, dokazana je recipročna uzročno posledična veza sa pojavom depresije, što znači da srčana insuficijencija dovodi do depresije, ali i da depresija dovodi do srčane insuficijencije.

Istraživanja u Srbiji su pokazala da je i do preko 60% obolelih od hroničnih bolesti depresivno, što je nešto više nego u drugim, pogotovo razvijenijim državama i 12 puta više nego u opštoj populaciji naše zemlje. Rezultati su takođe uputili da jedan od doprinosećih faktora depresije kod obolelih od hroničnih bolesti može biti i doživljaj pacijenta da mu neposredna okolina ne izlazi u susret na adekvatan način, kao i osećaj njegove inferiornosti u odnosu na neposrednu okolinu, što može biti rezultat stigmatizacije obolelih.

Jasno je da depresija predstavlja veliki problem u populaciji obolelih od hroničnih somatskih bolesti. Njena pojava može značajno uticati na njihov kvalitet života, međutim njen pravi značaj je u činjenici da depresija utiče i na tok mnogih od ovih bolesti, dovodeći do njihovog pogoršanja i brže smrti, u nekim slučajevima direktno, a u drugim indirektno zbog smanjenja stepena pridržavanja uputstava zdravstvenog tima i primene lekova, kome su skloniji depresivni bolesnici. Zbog toga bi prevencija, rana dijagnoza i tretman depresije kod pacijenata sa hroni nim somatskim bolestima trebala da zauzme važno mesto u regularnom protokolu lečenja ove populacije.