9. jula 2012. godine u Pančevu se odigrao napad na porodicu Krištofik i tom prilikom je jedna osoba ubijena, a dve ranjene. Nakon hapšenja, osumnjičeni S. P. prebačen je u specijalnu psihijatrijsku bolnicu u Kovinu. U izveštavanju o ovoj tragediji, internet portal Mondo S. P.-a senzacionalistički naziva „umobolnikom“, dok Blic prenosi izjave komšija i prijatelja porodice Krištofik, u kojim se implicira da osobe sa psihijatrijskim poremećajima treba na neki način „kontrolisati“ kako se ne bi slobodno kretale: „Kako je neko ko je mentalno oboleo mogao da se slobodno kreće bez ikakve kontrole? Zakazale su zdravstvene i socijalne institucije koje su takvog čoveka morale da sklone, a ne da on šeta i ubija ljude u njihovom dvorištu. Bolje pune ludnice, nego puna groblja…“.

Među komentarima čitalaca Blica koji su objavljeni na zvaničnom sajtu ovih dnevnih novina, izdvajamo sledeće: „Grad je pun ludaka koji pricaju sami sa sobom, vredjaju i vicu na prolaznike, vidim svakog jutra barem po dvoje-troje, u samom centru grada. Ali da, ceka se da nekome naude, pa da ih mozda zatvore na par nedelja. Raspala drzavo“. (Korisnik Milan) “Sta da vam kazem, jedino da se molite da ovakvom ludaku ne sretnete pogled“, navodi se u komentaru koji je potpisala korisnica Daca.

Komentari čitaoca nisu se zaustavili samo na iznošenju najgorih predrasuda prema korisnicima psihijatrijskih usluga, već se postepeno stvara atmosfera kreiranja linča. Na Blicovom fejsbuk profilu korisnik Nikola Majkić objavio je sledeći komentar: „napuniti groblje ludacima, e to je parola ako me razumete svakako.“

Podsetićemo i na neke činjenice o povezanosti psihijatrijskih poremećaja i nasilja. 2008. u časopisu American Journal of Psychiatry objavljeni su rezultati studije koju su sprovodili istraživači sa Oksforda i Karolinska instituta i koji pokazuju da osobe sa problemima mentalnog zdravlja nisu sklonije od bilo koga drugog da počine nasilne zločine. Sa druge strane, osobe koje imaju psihijatrijske probleme češće su žrtve nasilja i zbog stigmatizacije i nerazumevanja okoline imaju povišen rizik da pokušaju samoubistvo.

Uz razumevanje da je nasilje veoma važan društveni problem sa kojim se mora odlučno i beskompromisno boriti, uvažavajući njegove kompleksne uzroke i teške posledice, smatramo da ovakav način izveštavanja pomaže učvršćivanje predrasuda prema osobama sa problemima mentalnog zdravlja i doprinosi njihovom već izuzetno lošem položaju u društvu. Apelujemo na medije da izveštavanje o ovoj populaciji ali i drugim diskriminisanim društvenim grupama bude zasnovano na činjenicama, a lišeno predrasuda i senzacionalističkih tonova, budući da su već sada osobe sa problemima mentalnog zdravlja izložene nerazumevanju, diskriminaciji i nasilju. Uz malo dobre volje, uloga medija u borbi protiv stigmatizacije može biti velika.

Udruženje za unapređenje mentalnog zdravlja

ePsihijatar.com