Visok IQ i anksioznost kod autistične dece

Često se dešava da su deca sa autizmom anksiozna. Naučnici su nedavno pokušali da pruže odgovore šta je pravi uzrok tome?

Znajući da njihovo ponašanje nije društveno prihvatljivo, ali u nemogućnosti da ga kontrolišu, mnoga deca sa autizmom bivaju anksiozna i zabrinuta.

Visok IQ, dobro poznavanje socijalnih veština i agresivnost koja se javlja uz to može da doprinese pojavi anksioznosti kod dece sa autizmom, prema studiji nedavno objavljenoj u časopisu Journal of the American Academy of Child and Adolescent. Continue reading

Problemi ponašanja kod dece i adolescenata

Šta podrazumevamo pod pojmom poremećaji u ponašanju?
PrepoznatljivostTo su ponavljani i trajni obrasci ponašanja koji izlaze iz okvira opšteprihvaćenih normi za određenu sredinu ili određeni uzrast u smislu nepoštovanja socijalnih normi i ugrožavanja prava drugih ljudi, kao što su: nasilno ponašanje, napuštanje škole, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, maloletnička trudnoća i drugo. Osnovne karakteristike ovako definisanih poremećaja ponašanja su:

  • Multipla determinisanost
  • Različitost pojavnih oblika
  • Višestruke negativne posledice
  • Prediktivnost za nastajanje ozbiljnih poremećaja na starijem uzrastu

Različite oblike poremećaja ponašanja povezuje zajednička etiologija kao i tendencija da se javljaju udruženo. Zapravo, u pitanju je proces čiji je početak neevidentan i teško prepoznatljiv. Continue reading

Autizam i inteligencija: šta nam IQ testovi zaista govore o deci sa autizmom?

 

Istraživanja pokazuju da je jedno od najčešćih pitanja koje roditelji upućuju stručnjacima pitanje: ”Mogu li osobe sa autizmom biti retardirane?” ili “Mogu li osobe sa autizmom biti pametne?”. Prema mišljenju stručnjaka odgovor na oba pitanja je DA.

Autizam je spektar poremećaja koji može imati različite ishode. Novija istraživanja pokazuju da u populaciji dece sa autzimom postoji izvestan broj dece koja u sklopu autizma imaju i problema u intelektualnom funkcionisanju. Continue reading

Hronične somatske bolesti – bolesti tela, ali i duše

 

Hronične bolesti su oboljenja dugog trajanja i najčešće spore progresije. Veća podložnost faktorima rizika, ali i bolja dostupnost dijagnostičkih procedura i sve efikasnije terapijske strategije dovele su do povećanja broja ljudi 

koji žive sa hroničnim somatskim bolestima. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oboljenja kao što su srčana insuficijencija, infarkt srca i mozga, tumori, hronične respiratorne bolesti i dijabetes su vodeći uzroci umiranja u svetu, čineći 63% svih uzroka smrti. Od 360 miliona ljudi koji su umrli od hroničnih bolesti u 2008. godini, njih 9 miliona je bilo mlađe od 60 godina. Ova činjenica govori u prilog novijim istraživanjima koja su pokazala da se najčešće hronične bolesti javljaju u sve mlađem dobu. Osim gore nabrojanih, nezaraznih hroničnih bolesti, postoji i veliki broj obolelih od zaraznih hroničnih bolesti, kao što su infekcije virusom HIV-a, hepatitisa B i C, od kojih u svetu boluje oko 420 miliona ljudi. Continue reading