Analisa Majer je sanjala o tome da se preseli na Menhetn kako bi se upisala na koledž i kako bi po prvi put glasala na predsedničkim izborima 2008. godine. Sve se to polako počelo menjati tokom njene prve godine studije. Ponašanje ove asertivna i živahne osamnaestogodišnjakinje počelo je da se menja. Postala je neodlučna, povučena i sklona iznenandim besnim reakcijama. A onda je imala i prvi napad.

Suzan Kalahan je bila novinar za Njujork post kada je naglo počela da zaboravlja svoje zadatke. Postala je fiksirana na ideju da je njen dom prepun stenica. Neobičnog ponašanja i sa paranoidnim idejama, smejala se i plakala na neprikladan način u neprikladnim situacijama, njeno raspoloženje se brzo menjalo od euforije do duboke potištenosti. U početku, smatrala je da su promene njenog raspoloženja posledica stresa ili gripa, a jedan lekar joj je rekao da ima mononukleozu. Njeni roditelji su slutili da se ona nalazi na ivici nervnog sloma. A onda je i ona imala napad koji je opisala kao da joj se “mozak zapalio”.

Ovakav spor početak i način razvoja simptoma mogao je biti dijagnostikovan kao početak nekog psihotičnog poremećaja što bi skoro sigurno vodilo dugogodišnjem uzimanjem lekova i brojnim hospitalizacijama. Umesto toga, ispostavilo se da ove dve žene imaju jedan novi, tek prepoznati neurološki poremećaj koji se zove “anti-NMDA receptorski encefalitis” i koji se manifestuje onda kada imunski sistem osobe počne da proizvodi antitela koja napadaju NMDA receptore u mozgu. NMDA je protein koji učestvuje u komunikaciji između nervnih ćelija. Dve psihoaktivne supstance svoje dejstvo ispoljavaju preko ovih receptora: PCP i ketamin i osobe koje ih uzimaju pokazuju simtpome slične onima koje vidimo u shizofreniji.

Ova neurološka bolest najčešće pogaća žene, ali su opisani slučajevi kada se javljala i kod mlađih mušaraca i dece. (Statistike pokazuju da je većina autoimunskih bolesti češća kod žena: sistemski lupus, mijastenija gravis, i sl.) Bolest može da počne polako, simptomima koji nalikuju običnoj prehladi ili gripu, ali može da počne i dramatičnim psihijatrijskim simptomima poput sumanutih ideja, ekstremne uznemirenosti, halucinacija.   U ovom stadijumu se obično javljaju napadi, nakon čega se psihotični simptomi dodatno pogoršavaju. Počinju da se javljaju velike varijacije u krvnom pritisku. Daljom progresijom simptoma, pacijentima obično bude toliko loše da je neophodna hospitalizacija, ponekad čak i intubacija zbog problema sa disanjem. Neki dospeju u stanje nalik katatoniji. Agresivnom imunomsupresivnom terapijom (lekovima koji snižavaju aktivnost imunskog sistema) moguće je otkloniti sve simptome i osobe mogu da se vrate normalnom životu.