Share the post "Autizam i inteligencija: šta nam IQ testovi zaista govore o deci sa autizmom?"
Istraživanja pokazuju da je jedno od najčešćih pitanja koje roditelji upućuju stručnjacima pitanje: ”Mogu li osobe sa autizmom biti retardirane?” ili “Mogu li osobe sa autizmom biti pametne?”. Prema mišljenju stručnjaka odgovor na oba pitanja je DA.
Autizam je spektar poremećaja koji može imati različite ishode. Novija istraživanja pokazuju da u populaciji dece sa autzimom postoji izvestan broj dece koja u sklopu autizma imaju i problema u intelektualnom funkcionisanju.
Jedno istraživanje (IQ in children with autism spectrum disorders-T. Charman, A. Pickles, E. Simonoff, S. Chandler, T. Loucas and G. Baird, 2011 godine) je pokazalo da od 75-oro dece sa poremećajem autističnog spektra 55% dece ima intelektualne smetnje- IQ 70, samo 16% dece je imalo IQ 50, a 28% dece je imala prosečne rezultate– IQ-85-115, i samo 3% dece je imalo natprosečnu inteligenciju gde je IQ bio veći od 115 jedinica.
Različite su bile karakteristike podtest profila, ali je dokazano da su adaptivne veštine bile znatno niže od izmerenih IQ vrednosti i da su te veštine bile oštećene i kod dece prosečne inteligencije.
Ranije, neverbalna deca sa autizmom su smatrana za mentalno retaridrane, a za one koji su imali problema u komunikaciji da su usporeni u razvoju. Sada je postalo mnogo jasnije da autizam nema mnogo veze sa inteligencijom.
Studije pokazuju da zapravo IQ testovno izmeren kod dece sa autizmom ne može biti tačan odraz njihovog urođenog intelektualnog potencijala.
Da bi deca mogla da pokažu svoje prave sposobnosti na standardnom IQ testu kao što je WISC-IV i Stanford-Binet test, ona moraju biti u stanju da brzo reaguju na verbalna pitanja koja im se postavljaju i da imaju dobro razvijene motorne veštine. Međutim to su oblasti u kojima deca sa autizmom imaju najviše poteškoća. Tako da ovi IQ testovi zapravo ne dotiču prave kognitivne sposobnosti dece sa autističnim spektrom poremećaja, već nam samo mogu reći nešto više o njihovoj komunikaciji ili motornim teškoćama.
Takođe deca i tinejdžeri sa poremećajem autističnog spektra se svakodnevo suočavaju sa izazovima u senzornoj obradi podataka i to je značajan faktor koji može uticati na rezultate testa. Student ne može biti u stanju da odgovara u sobi sa jakim fluorescentnim svetlima ili u okruženju koje ne pogoduje nekome sa teškoćama u senzornoj obradi.
Treći razlog zašto je teško znati koliko osoba sa autizmom razume je taj da na pr. mnoge osobe sa Aspergerovim sindromom rade dobro test kada treba daju verbalni odgovor na postavljena pitanja, ali ne nužno i shvataju koliko se ta informacija odnosi na njih lično. Na primer oni vam mogu govoriti o tome šta su čuli na času o ličnoj higijeni, ali ne znaju kako se to odnosi na njih lično i ne umeju to da primene u svakodnevnom životu.
Zato je važno da znamo da samo zato što neko ne govori ne znači da ne razume ono što se oko njega dešava, u učionici, u knjigama koje čita i sl. Nasuprot tome samo zato što neko sedi na času i može da vam ponovi ono što je čuo, ne znači da to ume i da internalizuje i nauči.
Postoje testovi kao što su Ravenove progresivne matrice i test za merenje neverbalne inteligencije (TONI) koji su prikladniji za primenu kod dece sa autizmom.
Izabel Soulieres, istraživač na Univerzitetu Harvard, je dala grupi dece sa autizmom WISC skalu i Ravenove progresivne matrice, kako bi izmerila razlike između dve grupe. Iako je očekivala razliku bila je iznenađena koliko je ta razlika bila velika. U proseku, studenti sa autizmom obavljaju 30% stavki bolje na Ravenovom testu nego na WISC-u. Neka deca su stigla čak do 70%. Tako da u zavisnosti od testa koji se koristi, možemo dobiti sasvim drugačiju sliku o potencijalu dece.
Postovana Natasa,sa interesovanjem sam procitala vas clanak o autizmu.Ja sam uciteljica i imam ucenika (u prvom razredu) sa dijagnostikovanim Aspergerovim sindromom.Znam ja sta je Asperger,a ono sto ne znam je kako da radim sa mojim XXX na njegovu najvecu korist i obostrano zadovoljstvo.XXXje prosecno inteligentan,ali mi se cini da regresira.Znao je sva slova i pre polaska u skolu,i nije daleko odmakao .Najvise crta na casu i to ga najvise interesuje interesuje.Ja ne znam do koje mere da ga “teram ” na rad i da li od toga ima koristi.Takodje nisam uspela da nadjem bilo kakav motiv sa duzim dejstvom (npr.”hajde da obradujemo mamu ; ili ja bih se radovala; ..) koji bi ucinio da on ozbiljnije radi u trenucima kada mu paznja odluta .Ako imate savet,neku literaturu da preporucite,bila bih Vam zahvalna.Nisam rekala da smo bili na interesornoj komisiji koja ce traziti neku pomoc za mog ucenika iz Specijalne skole,ali oni koji je dobiju mogu na imaju coveka koji radi sa takvom decom jednom nedeljno (dosadasnje iskustvo,pricam napamet ),a XXXbi trebalo da neko sa njim radi individualno svakog dana. Ostajemo ,opet,samo mama,tata i ja.Kad radim,zelim da od toga bude i koristi.Podrav i hvala unapred.
Poštovana Olivera, ne postoji jedan najbolji tretman za decu sa Aspergerovim sindromom i autizmom inače, ali svi stručnjaci se slažu da je neophodno tretman započeti što ranije. Ukoliko dete ima mogućnosti bilo bi dobro da ima dva do tri puta nedeljno individualne defektološke tretmane. Programi za decu sa Aspergerovim sindromom treba da ih uče raznim veštinama koje se grade na nizu jednostavnih koraka koristeći visoko strukturisane aktivnosti. Važni zadaci i ključne tačke se ponavljaju kako bi se jačalo željeno ponašanje.
Neke od opštih strategija za uspeh uključuju sledeće:
1. Deca sa Aspergerovim sindromom vole rutine i specifična pravila, doslednost u tome utiče na redukovanje stresa i zbunjenosti kod deteta.
2.Mnogi od njih bolje rade sa verbalno nego neverbalno datim zadacima i planovima-direktno, jasno i koncizno obraćanje može jako pomoći.
3.Vizuelna podška je takođe značajna, uključujući rasporede i drugi pisani materijal.
4. Budite uvek svesni pozadinske buke i osvetljenja.
Pokušajte da identifikujete okidače stresa i izbegavajte ih ako možete. Pripremite dete unapred za teške situacije, i naučite ga načinima kako da se sa njima izbori. Od velike koristi vam može biti i njegov talenat za crtanje, pa ukoliko imate prilike pogledajte nešto više o metodi “Social stories for children with autism”, odatle možete dobiti korisne ideje i savete za dalji rad sa učenikom. Srdačan pozdrav, Nataša!
Zahvaljujem.Svaki savet mi je dobro dosao i kao uputstvo i kao potvrda da ne gresim.
Postovanje,
Imam dejcaka od 3 godine i 3 mjeseca, koji je do unazad pola godine bio previse okupiran crtanim filmovima, sa nepune 2g. znao je sva slova alfabeta i azbuke te ih je razlikovao medjusobno, sa 2.5g naucio je i azbuku, medjusobno ne mijesa slova cirilice, latinice.. prepoznaje i trocifrene brojeve u stanju je da broji parne, neparne brojeve, unazad i unaprijed i to na vise stranih jazika do broja 10, na maternjem i do hiljadu, medjutim jako mu je slabo razvijen govor, poznaje sve rijeci za sve predmete, pojmove.. ali ima poteskoce u sklapanju recenice. pokusava da sve obijasni pazljivo izabranom jednom rijecju. zeli odredjene stvari da radi odredjenim redosledom. sa nepune 2g bio je u stanju da gradi velike tornjeve od lego kockica, igre sa auticima vise su imale oblika kao da tumaci nacin funkcionisanja auta nego tipicna voznja autica. od kako ne gleda vise crtice ljepse spava, ne budi se vise nocu, medjutim kada je sam par minuta on ubrzo pocinje ponavljati sve crtice i sve ostalo sto je gledao sa televizije pamti svaki detalj i ponavlja sve onako kako ide poredosledu dok ga ne prekinem necim sto mu je zanimljivo. u stanju je satima da boji, slaze slova i brojeve.. sumnjam u neki od ovih oblika poremecaja autisticnog spektra da li je opravdano?? obracali smo se logopedu, psihollogu.. neke stvari poznaje natprosjecno na nivou sedmogodisnjaka a neke ne ni na nivou dvogodisnjaka(Socijalizacija). u sustini receno nam je samo da je jos mali i da dodjemo opet posle 2,3 mjeseca..samostalno jede i ne nosi pelene vise.. da li da ga podrzavam u stvarima kojea ga interesuju po meni abnormalno ili ignorisem.. kako da regujem na njegova ponavljanja doslovno recitovanja crtića..
Hvala.
Pogresno sam napisala u prvoj recenici poznaje alfabet, abecedu i azbuku.
a zaboravila sam da napisem vise voli prilaziti djeci mladjoj od sebe koji ce slediti njega u igri a svoje vrsnjake izbjegava jel se ne snalazi u igri ne razumije kada mu kazu napr. sada ti budi neka zivotinja vise njih imitira i nakon pola sata se izmakne i pocne svoju zabavu, a voli vecu djecu tj voli da mu oni pisu sloba, brojeve, da ga uce engl. i slicno.
Poštovana,
Ponašanje vašeg dečaka na način koji ste opisali može ukazivati da je kod njega zaista usporen razvoj govora (zbog teškoća da sklapa rečenice) ili da je nešto usporeniji socijalno-emocionalni razvoj, međutim ja bih Vam svakako savetovala da se konsultujete sa lekarom, po preporuci sa dečjim psihijatrom kako bi Vam bolje razjasnio razloge takvog ponašanja, to nema potrebe da odlažete, što pre počnete sa tretmanom ukoliko je potreban to je bolje po dete.
Ukoliko je kod njega socijalizacija slabije razvijena, ne bi trebalo da mu dozvoljavate da previše vremena provodi pred televizijom u gledanju crtanih filmova, ograničite to vreme na 15-20 min.dnevno. Što se tiče ponavljanja tih fraza iz crtanih filmova, to mu ne možete zabraniti, ali će i to vremenom prestati kako mu smanjiite intenzitet gledanja istih.
U ostalim aktivnostima koje kod njega bude interesovanja pokušajte da učestvujete i Vi, kako bi ta igra bila recipročna i kako bi naučio da se igra sa drugima. Na pr.ako samo vrti točkiće na autu, a ne vozi ga pokušajte da organizujete trku autićima gde ste oboje učesnici i sl. ili dok ređa kocke i pravi kulu, pitajte ga da ređate kocke naizmenično Vi pa on.