U današnjem svetu se borimo sa stresom svakodnevno. S obzirom na to da je on jedan od glavnih faktora rizika koji ugrožavaju zdravlje, trebalo bi na vreme da savladate metode koje mogu da pomognu u oslobađanju od stresa. Na mnoge životne situacije ne mozemo da utičemo, ali možemo da utičemo na način na koji te situacije interpretiramo i kako se nosimo sa njima. Veliki broj terapija i rešenja pomažu dugoročno. Kratkoročno, možete pomoći sami sebi. Evo nekih metoda čije efekat smanjuje stres već u prvih par minuta.

1. Progresivna relaksacija – Probajte da stegnete sve mišiće tela (od glave do pete), pa da ih zatim istovremeno opuštate, sasvim lagano, do potpune opuštenosti. Jednom kada je telo opušteno, i um će pratiti! Ova tehnika pomaže i za lakše i brže padanje u san.
2. Joga – kombinacija tehnika dubokog disanja i laganih vežbi istezanja, takođe pomaže u snižavanju stresa kratkoročno, a zatim i dugoročno.
3. Meditacija – Slično jogi, i meditacija pomaže u snižavanju stresa, posebno onog koji je vezan za posao i svakodnevne obaveze. “Tišina uma” i vizuelizacija nekog mirnog mesta imaju opuštajuće dejstvo na mišiće,  smanjuju lučenje stres-hormona i pomažu u smanjivanju anksioznosti.
4. Duboko disanje – Kada udahnete duboko, nivo hormona kortizola se smanjuje, što pomaže da se oslobodite stresa i uznemirenosti. Studije sugerišu da duboko disanje može i privremeno da snizi krvni pritisak.
5. Aromaterapija – Jedan od mirisa koji dokazano ima blagotvorno dejstvo za smirivanje uma i tela je lavanda.
6. Slušanje muzike – Istraživači ukazuju na različite načine na koje muzika pomaže u oslobađanju od stresa pokrećući prirodne regulatore stresa u organizmu. Naučnici su sastavili listu pesama koje bi doktori mogli da prepisuju kao terapiju protiv depresije. Na prvom mestu se našao Marvin Grej sa pesmom “Sexual Healing”, pa slede „Pink Flojd” sa “Comfortably Numb” i „Indip” sa pesmom “Last Night a DJ Saved My Life”.
7. Smeh – Komikoterapija je način lečenja koji koristi smeh i pozitivne emocije. Pokazalo se da smeh pozitivno utiče na zbližavanje ljudi, ali i protiv stresa i mnogih drugih bolesti. Takođe otklanja osećaj umora. Prilikom smeha se aktiviraju mišići lica, grla i grudnog koša. Kada je smeh gromoglasan, onda se uključuju skoro svi mišići našeg tela. Naučnici su izračunali da ako se u toku danana smejemo stotinak puta, postižemo isti efekat kao da smo se aktivno bavili nekim sportom desetak do petnaest minuta. Prilikom smejanja se: snižava krvi pritisak, povećava protok krvi kroz organizam, povećava se snabdevanje krvi kiseonikom, smanjuje se nivo hormona stresa u organizmu, a smanjuje se i osećaj bola, čime se znatno poboljšava raspoloženje.
8. Čaj – Crni čaj smanjuje količinu hormona kortizola u telu posle stresa i doprinosi osećaju opuštenosti.
9. Vežbanje – Navala endorfina posle vežbanja je jedan od načina da oštro sasečete stres i povećate količinu energije. A da ne govorimo o popravljanju samopouzdanja i slike koju imate o sebi.
10. Religioznost – istraživanja pokazuju da je osnovni razlog zbog koga se ljudi okreću religiji oslobađanje od stresa. Takođe, kod religioznih ljudi je primećena manja incidenca mentalnih bolesti povezanih sa stresom.
11. Žvake – Studije sugerišu da akt žvakanja žvake smanjuje količinu kortizola u telu i tako pomaže u smanjivanju stresa.
12. Masaža – Masaža ne služi samo za oslobađanje od fizičkog bola, već može dosta da učini i za vašu psihu.
13. Seks – Studije pokazuju da seks vrlo uspešno smanjuje fizičke simptome stresa, kao što je visok krvni pritisak.
14. Dremka – popodnevno dremanje se pokazalo kao vrlo uspešno u snižavanju kortizola, što pomaže u oslobađanju od stresa.
15. Zagrljaj – Grljenje zapravo može da smanji krvni pritisak i stres kod odraslih.
16. Kucni ljubimac – Ljubimci nam, na sebi svojstven način, pružaju psihološku utehu. Moć ljubimaca da poboljšaju vaše raspoloženje može se izraziti sa dve reči: bezuslovna ljubav. Psi posebno prednjače u tome. Samo maženje kućnog ljubimca može delovati izuzetno umirujuće. Zabeleženo je da su porodice koje čuvaju jednog ili više kućnih ljubimaca u mnogo manjoj meri sklone depresiji i stresu.
17. Umetnost – Kroz umetnost i umetničke procese ljudi postaju svesniji sebe i sveta koji ih okružuje, izlaze na kraj sa simptomima, stresom, traumatskim iskustvima, poboljšavaju kognitivne funkcije i uče kako da uživaju u stvarima oko sebe.
18. Pisanje – Vođenje dnevnika može da bude vaš način da efikasno smanjite stres zbog svojih meditativnih efekata. Pisanje nam pomaže da stavimo stvari pravu u perspektivu. Preporučuje se i vođenje dnevnika u kojima bi taksativno navodili događaje koji su izazvali osećanja napetosti, besa ili anksioznosti, ili na koje odreagovali bolom u zeludcu, glavoboljom ili nekom drugom negativnom fiziološkom promenom. Isto tako, pored događaja koji su izazvali negativne reakcije, beleže se i događaji koji su uticali na osobu uticali pozitivno. Nakon dve do tri nedelje izdvajaju se događaji koji na osobu najviše negativno uticali. Zatim se vezano za ove događaje postavljalju sledeća pitanja: ,, Da li će osećanje napetosti pomoći da postignem svoje ciljeve ili ciljeve drugih?“ , „Da li sam preuzeo zadatke koje realno mogu i ostvariti?“ i „Koji zadaci su pod mojom kontrolom a koji nisu?“
19. Šetnja – Studija enegleskih naučnika ističe da bi “ekoterapiju” trebalo smatrati punopravnim lečenjem zato što šetnja prirodom omogućava ublažavanje depresije i vraćanje samopouzdanja. Tiha, meditativna šetnja u prirodi čini čuda za oslobađanje od stresa.
20. Poljubac – Romantičan poljubac dovodi do pada kortizola, hormona stresa, i kod žena i kod muškaraca, dok nivo oksitocina, poznatog kao hormona sreće, raste samo kod muškaraca. Zbog toga, parovi koji razmenjuju strastvene poljupce osećaju uzbuđenje, ali i opuštanje kao rezultat niza hemijskih reakcija.