Stigma – tiha bolest

Stigma je reč koja dolazi iz grčkog jezika. U Antičkoj Grčkoj, ona je označavala beleg koji se utiskivao u kožu robova kako bi se na taj način označila njihova pripadnost robovlasniku. Određen odnos društva se podrazumevao prema nosiocu belega, budući da je označavao njegov vrlo nepovoljan socijalni status.

Savremeno shvatanje stigme datira iz šezdesetih godina i bazira se na radovima, između ostalih, kanadskog sociologa Ervina Gofmana. Prema njegovom shvatanju, termin stigma se odnosi na bilo koju osobinu, ponašanje ili reputaciju koja se smatra društveno neprihvatljivom.

Osobe koje imaju dijagnozu nekog psihijatrijskog poremećaja, žive i sa stigmom koju ona sa sobom nosi i što ponekad može da predstavlja teret veći i od samog psihičkog problema, tako da je neki istraživači nazivaju “tiha bolest”. Ona se može manifestovati na lako uočljive, direktne načine – neko vas može uvrediti ili se prema vama loše ophoditi; takođe, stigma se može manifestovati i na suptilnije načine. Ljudi često pretpostavljaju da je osoba koja ima psihijatrijski problem nepredvidiva, nestabilna ili agresivna te se u skladu sa tim i ophode prema njoj.

Prema rezultatima jedne finske studije sa 5200 ispitanika, stigma ima uticaj na traženje profesionalne pomoći, osim u slučajevima kada su problemi zbog problema mentalnog zdravlja za osobu neizdrživi. Takođe, ova studija je pokazala da su ispitanici koji su patili od depresije imali veći stepen tolerancije prema drugim osobama sa problemima mentalnog zdravlja; takođe, imali su pozitivne stavove prema antidepresivima u poređenju sa ispitanicima koji nisu imali depresiju.

Neke posledice stigmatizacije su i:

–          Nerazumevanje porodice, prijatelja i kolega

–          Diskriminacija na radnom mestu ili u školi

–          Verbalno ili fizičko nasilje

–          Nisko samopoštovanje

–          Dodatni problemi mentalnog zdravlja zbog poteškoća u nošenju sa svakodnevnom stigmatizacijom

–          Osobe sa problemima mentalnog zdravlja se često ustručavaju da potraže pomoć koja im je potrebna, u strahu od toga kako će reagovati njihova sredina

Šta se čini u borbi protiv stigmatizacije osoba sa problemima mentalnog zdravlja?

Svetska psihijatrijska organizacija kreirala je i obezbedila sprovođenje anti-stigma programa širom sveta. Cilj ovih programa je podizanje svesti i znanja o različitim problemima mentalnog zdravlja, uz stalno podsticanje medija da o problemima mentalnog zdravlja izveštavaju na blaži i pozitivniji način, budući da je ustanovljeno da slika koju mediji stvaraju o psihijatrijskim poremećajima značajno utiče na društvene stavove.

Individualni doprinos u borbi protiv stigmatizacije

• Edukujte se o vašem problemu
• Edukujte vašu okolinu – pouzdane, tačne informacije o uzrocima ili manifestacijama problema mentalnog zdravlja mogu uticati na smanjivanje predrasuda
• Podelite svoja iskustva sa drugima – najbolji način da neko shvati kroz šta prolazite jeste da mu o tome pričate!
• Važno je da se obratite za pomoć! Vi imate pravo da budete ravnopravan, produktivan član društva i to ćete pre svega ostvariti tako što ćete se osećati bolje. Borba protiv stigme podrazumeva i to da na vašem ličnom primeru pokažete da je moguće da i pored problema budete uspešni