Šta je transakciona analiza?
Transakciona analiza je tvorevina dr Erik Berna, psihijatra sa obukom iz psihoanalize, rodjenog 10.05.1910. u Montrealu, Kanada. Trening psihoanalize dr Bern je započeo kod Pola Federna 1947g., koji je radio u Beču sa Frojdom, a kasnije, dr Bern, put nastavlja kao klijent Erika Eriksena. Tokom vremena, Bern napušta Frojdovu psihoanalizu i fokusira se na društvene interakcije kao osnove analize. Iako se svojom teorijom u mnogo čemu odvojio od psihoanalize, na Bernov teorijski razvoj su uticali i Federn i Eriksen; Federn je konkretno uticao na Bernovu teoriju o ego stanjima.Transakciona Analiza (u daljem tekstu TA) je u osnovi predstavljala vid socijalne psihologije. Međutim, tokom poslednje četiri decenije sama teorija se razvijala i postala oblik psihoterapije, savetovanja, edukacije i organizacionog razvoja. TA je istovremeno teorija ličnosti i psihoterapeutski metod usmeren ka ličnom razvoju i promeni. TA sadrži elemente psihoanalitičkog, humanističkog i kognitivnog pristupa. Cilj TA nije samo da razume već i da izleči. TA se koristi u terapiji pojedinca, parova, grupa i porodice.
Teorijske postavke
TA kao teorija ličnosti daje nam predstavu o psihološkoj struktuiri pojedinca koristeći model ego stanja i analizu transakcija. Ego stanje je grupa povezanih ponašanja, misli i osećanja, jedne osobe, to je način na koji ljudi ispoljavaju deo svoje ličnosti u datom vremenu. Prema Bernu, kod ljudi, postoji tri ego stanja:
1. Roditelj
2. Dete
3. Odrastao
Ego stanje Roditelj je stanje u kojem osoba podsvesno oponaša svojim ponašanjem, mislima i osećanjima jednog od svojih roditelja, ili neku drugu roditeljsku figuru. Pa tako, recimo, osoba viče kada je pogodjena ili osujećena zato što je tako radio jedan od roditelja.
Ego stanje Dete je stanje u kome se osoba ponaša, misli i oseća ono kako se ponašala, mislila i osećala kada je bila dete. Na primer, osoba čiji rad loše ocene na poslu, može da odreaguje tako što će spustiti glavu i gledati u pod, osećajući stid ili bes, jer je to tako radila kao dete.
Ego stanje Odrastao je stanje u kome se osoba ponaša, misli i oseća u odnosu na ono šta se u tom trenutku dešava oko nje, koristeći upotpunosti svoje mogućnosti kao odraslo ljudsko biće. Kod ovog ego stanja su transakcije realne i harmonične.
Bernova teza je da ljudi, u društvenim interakcijama, traže intimnost, komfort i priznanje, koje dobijaju kroz serije transakcija i strokova. Da bi se razumela ova teza potrebno je objasniti značenje pojmova transakcija i stroke. Komunikacija predstavlja razmenu transakcija, odnosno, transakcije predstavljaju tok komunikacije. Jednostvanije rečeno-osoba se drugoj osobi može obratiti iz bilo kog ego-stanja i ta druga osoba može učiniti isto. TA koristi model ego-stanja upravo da bi analizirala delove transakcija. Kada dve osobe razmenjuju transakcije, jedna osoba šalje signal drugoj osobi da ju je prepoznala(prihvatila), a druga uzvraća istim. Svaki oblik prihvatanja, odnosno priznanja, predstavlja stroke. Prema TA, ljudima su potrebni strokovi (priznanja) da bi održali sopstveno fizičko i psihičko blagostanje. Dakle, ljudi se u društvenim interakcijama ponašaju, iskazuju, kroz neko od ego-stanja i za svoje ponašanje traže priznanje, a ako priznanje dobiju tada održavaju svoje psiho-fizičko blagostanje. Takođe, treba napomenuti još jedan bitan pojam TA, a to je strukturiranje vremena. Kada ljudi razmenjuju transakciju u grupama ili parovima, oni koriste vreme na razne i specifične načine, kako bi upotpunili vreme i izbegli dosadu. Ti načini se mogu prikazati i analizirati. To analiziranje se naziva strukturiranje vremena.
Postoji više vrsta transakcija. Recimo recipročne transakcije kada se osoba obraća iz ego stanja u kome se nalazi druga ososba. Konflikt i greške u komunikaciji mogu nastati kod unakrsnih transakcija kada se osobe obraćaju jedna dugoj iz različitih ego stanja. Recimo, osoba se osobi obrati kao odrastao odraslome, sa pitanjem da li je ta osoba uradila to i to, međutim ta druga osoba uzvraća iz ego stanja Dete koje se buni protiv nametljivosti Roditelja. Postoje još i komplementarne, dvostruke i prikrivene transakcije.
Prema TA, pojedinci u ranom detinjstvu biraju (pišu) svoju životnu priču (scenario, skript). Taj scenario, tu životnu priču, osoba većinom napiše do sedme godine. Prilikom odlučivanja o toku svoje životne priče, osoba odgovara na pitanja kao što su „Kakva sam ja ličnost?“ ili „Šta je u životu važno?“. Ta ispisana priča se može malo izmeniti ili iskriviti tokom adolescentnog doba. Iako se te ispisane životne priče ljudi više ne sećaju kao odrasle osobe, oni se te priče vrlo dosledno drže tokom čitavog života kako bi dokazali da su upravu. Iz tog razloga osobe iskrivljuju stvarnost kako bi je prilagodili sopstvenom viđenju, i to se naziva redefinisanje. Jedan od načina da iskrivljenja stvarnosti i sveta jeste nesvesno, nenamerno selektivno ignorisanje informacija koje se ne uklapaju u životni skript pojedinca, i to se naziva diskaunting (otpisivanje). Takodje, odrasla osoba može ući u odredjenu relaciju (odnos) sa drugom osobom bez svesti o tome da je ta relacija ona ista koju je ta osoba imala sa svojim roditeljima. Tada se između dve osobe ispoljavaju samo tri ego stanja umesto šest (tri kod jedne i tri kod druge osobe) koliko bi trebalo da ih bude. Takve relacije se nazivaju simbiozom. Na sam životni skript koji dete piše utiču i neke zabrane, od strane porodice, koje dete unosi u svoj skript. Na primer „ne budi dete“, „nemoj odrasti“, „nemoj biti ono što jesi“, „ne budi važan“, „ne pripadaj“… Takođe se detetu govori šta mora da čini: „dopadni mi se“, „budi jak“, „budi savršen“, „trudi se“, „žuri“. Tako dete stvarajući svoj skript pokušava da zaobiđe zabrane pomoću naloga, npr. „Biću ono što jesam(zaobilaženje-nemoj biti ono što jesi), ako budem bio jak.“
Dakle može se uočiti da su osobi, dok je bila dete, neka osećanja bila ohrabrivana dok su druga bila bila zabranjivana. Da bi dobila stroke osoba može bez svesne namere da počne da oseća samo ona osećanja koja su joj bila dozvoljena, odnosno ohrabrena. Kasnije, kada osoba postane odrasla osoba, ona nastavlja da prikriva autentična osećanja osećanjima koja su joj bila dozvoljena kao detetu. Ta osećanja ona koristi da bi dobila stroke. Takva osećanja, koje osoba koristi za dobijanje stroka, nazivaju se reket osećanja. Ako osoba, kasnije tokom života oseti neko reket osećanje i sačuva ga za kasnije, umesto da je izrazi da vreme, to se označava kao sakupljanje kupona (markica). Igra je sekvenca transakcija koja se ponavlja i u kojoj obe strane završavaju tako što osećaju reket osećanja. Igre su veoma važan pojam u TA. Igre obično igraju sva tri ego stanja, i često imaju ustaljen broj igrača, pri tome se uloge mogu menati, a ljudi mogu igrati više igara. Svaka igra donosi dobiti, onome koji je igra, kao što su pokušaj da se izazove simpatija, zadovoljstvo, postigne osveta ili ostvaranje neke emocije koja upotpunjuje životni skript pojedinca. Lake igre su slabog intenziteta i igraju se opušteno. Jake (čvrste igre) igraju se napeto i agresivno. U transakcionim igrama ljudi obično ne igraju racionalno, pri čemu su i motivi, koji pokreću igru, prikriveni.
Filozofski principi
– Osoba treba imati poštovanja prema sebi i drugima; bez prevara, manipulacija, igara koje mogu povrediti osobe koje je igraju i bez diskauntinga (otpisivanja dela stvarnosti).
– Svako treba da prihvati odgovornost za sopstvena iskustva; bez prebacivanja krivice sebi ili drugima.
– Osoba treba prepoznati (prihvatiti) svačije lično iskustvo i poštovati ga.
– Svako se treba fokusirati na ono pozitivno i optimistično.
Ciljevi
Sa gledišta TA, da bi dostigli potpuni potencijal ljudi moraju poboljšati strategije za bavljenjem životom koji su usvojili u mladosti. Ljudi se moraju pomeriti izvan scenarija i osvojiti autonomiju . Komponente autonomije su svesnost, spontanost i sposobnost za bliskost sa drugima. Jedan od ciljeva terapije je i ukazivanje klijentu na igre koje igra. Pošto ego stanje Odrastao predstavlja idealno stanje (u tom stanju osoba misli, oseća i ponaša se racionalno u skladu sa okolinom), TA za cilj ima pronalaženje i razvoj ovog stanja kod pojedinca. Nakon pronalaženja ego stanja Odrastao osoba počinje svoj lični razvoj. Pod razvojem se podrazumevaju bolji socijalni odnosi sa okolinom, poboljšanje mentalnog zdravlja, osoba postaje svesnija sebe i okoline, spontanija je, spemna je za bliskost i normalno funkcionisanje u raznim poljima (ljubav, posao…). Sve u svemu postiže se bolji kvalitet života.
Terapeutski odnos
U praksi TA postoje dva principa koji proizilaze iz filozofskih pretpostavki:
1. Metod ugovora. Metod ugovora ističe da TA analitičar i klijent preuzimaju zajedničku odgovornost za postizanje promene koju klijent želi da postigne, odnosno, klijent, pod ugovorom, radi na svojoj želji da nešto promeni, dok mu terapeut olakšava tu promenu koristeći metode TA.
2. Otvorenost komunikacije. Otvorenost komunikacije znači da klijent i analitičar treba da imaju potpunu informaciju šta se dešava u njihovom zajedničkom radu.
Terapeutski odnos se pre svega bazira na komunikaciji. U svom radu, odnosno analiziranju, radi lakšeg razumevanja klijenta, transakcioni analitičar koristi četiri metode, odnosno četiri pristupa:
1. Analizu sklopa ličnosti – koja doprinosi razumevanju unutrašnjih zbivanja osobe;
2. Analizu transakcija – koja doprinosi razumevanju onoga što se dešava u socijalnim odnosima;
3. Analizu igara – koja razjašnjava neke ustaljene, a loše, ne produktivne i/ili razarujeće odnose medju ljudima;
4. Analizu skripta – koja doprinosi razumevanju životnog toka (skripta) koji osoba sprovodi i ostvaruje.
Osnovne pretpostavke terapisjkog odnosa
Osnovne pretpostavke terapijskog odnosa, proizilaze iz filozofije života, a one su:
- Ljudi su OK; verovanje u suštinske vrednosti svih ljudi (Ja sam OK – Ti si OK).
- Svako ima sposobnost da misli, da oseća i da se ponaša; osobe su odgovorne za svoje misli, osećanja i ponašanje.
- Iskustvo svake osobe je njena primarna vrednost.
- Ljudi odlučuju o svojoj sudbini i te se odluke mogu, tokom života, menjati; problemi su rešivi.
Primena
TA se pokazala kao korisna kako u individualnoj terapiji, pa tako i u grupnoj ili u terapiji parova, kao i u porodičnoj terapiji. TA se koisti za tretiranje svih tipova psihičkih poremećaja, počevši od svakodnevnih životnih problema, pa sve do teških oblika psihoza.
Zaključak
U praksi, TA je veoma popularna jer su njeni koncepti sa jedne strane lako razumljivi, a sa druge strane usmereni su ka akutelnim dogadjajima pojedinca. TA je korisna za one koji imaju problem u komunikaciji i interakciji sa drugima, mada i za sve one koji žele da poboljšaju odnose sa porodicom, okolinom, saradnicima, pa, na kraju krajeva, i za sve one koji žele da bolje razumeju samog sebe i da pri tome porade na ličnom rastu i razvoju.