Šta je psihoanaliza?

Psihoanaliza ili klasična analiza je psihoterapijska metoda ponikla iz prakse lečenja “histeričnih” (konverzivnih) poremećaja krajem XIX i početkom XX veka, a njenim ocem smatra se Sigmund Frojd, austrijski lekar (neurolog). Psihoanaliza se smatra dubinskim terapijskim pristupom iz kog, ili kao reakcija na koji, su nastali svi ostali psihoterapijski modaliteti.

Frojd je u lečenje bolesti sa psihološkim uzrokom uveo za psihijatriju u to vreme potpuno nov pristup- razgovor. Sarađujući sa poznatim bečkim lekarom Brojerom, zainteresovao se za ideju o nesvesnom. Nakon eksperimentisanja sa hipnozom na svojim neurotičnim pacijentima, Frojd napušta ovu tehniku, i koristi metod slobodnih asocijacija, tretman gde pacijenti govore otvoreno o svojim mislima. Cilj je bio da se locira i oslobodi snažna emocionalna energija koja je do tada bila potisnuta u nesvesno. Smatrao je da ove potisnute emocije utiču na normalno funkcionisanje čoveka i da mogu i da prouzrokuju fizičke promene, odnosno psihosomatske probleme.

Teorijske postavke

Možda najvažniji pojam u psihoanalizi je nesvesno. Nesvesno je, po Frojdu, sedište urođenih nagona, prvenstveno seksualnog, a zatim i agresivnog, potisnutih želja i sećanja. Nesvesno postoji izvan principa realnosti i ne podleže zakonitostima vremena, uzročnosti i logičnosti i funkcioniše isključivo na principu zadovoljstva. Bitan sadržaj nesvesnog čine osnovni psihički procesi čije delovanje daje nesvesnom posebna obeležja i karakteristike, jer uvek teže samo ka jednom cilju – dostizanju zadovoljstva. Naglašavajući postojanje i značaj nesvesnog Frojd je kao kliničke dokaze opisao omaške, snove i upotrebu simbola.

Po Frojdu ličnost čine tri strukture: id (središte nagona i nesvesnih impulsa), super-ego (odgovoran za savest i moralno mišljenje) i ego (ja, središte svesti, posreduje između nagona i načela koje nameću kultura i moral). Odnos među njima nije statičan, već vrlo živ, promenjiv, dinamičan.

Pojam nesvesnog, određen je razvojem znanja o potiskivanju. Ideje, želje, sećanja i podsticaji, uglavnom seksualne i agresivne prirode, iz nekih razloga ne mogu da budu prihvatljive za ego i zbog toga bivaju potisnute. Međutim, one ostaju u sećanju van svesnog nivoa, i dalje su aktivne i pod određenim okolnostima mogu ponovo da se pojave u svesti. U tom smislu potiskivanje je shvaćeno kao najznačajniji mehanizam odbrane. Frojd je smatrao da kada svesno dođe tamo gde je bilo nesvesno, problemi nestaju.

U kliničkom radu se pokazalo da pacijenti mnogo trpe zbog prisustva simptoma, da ulažu mnogo napora da bi se od njih oslobodili, ali u interesu svoje bolesti (očuvanja simptoma). Taj otpor prema izmeni stanja oslanja se na iste snage koje drže patološki proces van svesnosti pacijenta, u nesvesnom. Prisustvo otpora pokazuje da obolela osoba nesvesno aktivira jake snage koje ne dozvoljavaju bilo kakvu promenu stanja pacijenta, a te iste snage, zapravo su i prouzrokovale to i takvo stanje.

Najzad, koncepcija o potiskivanju kao odbrani, otvorila je nov pogled na najvažnije mehanizme nastanka psihičkih poremećaja. S jedne strane, koristeći psihološke mehanizme odbrane, osoba savladava svoje životne probleme, dok s druge, zahvaljujući njima, živi neslobodno, a to je put ka nastanku i razvoju bolesnog stanja.

Analiza otpora je kamen temeljac psihoanalitičke tehnike.

Filozofski principi

Frojd je sebe smatrao pre svega naučnikom i u svom poslednjem predavanju istakao je da psihoanaliza “ne može stvoriti sopstveni Weltanschauung jer je ona “samo” jedna grana nauke. Kada se, međutim, pogleda mesto psihoanalize danas, prvo što će se primetiti to je njeno odsustvo iz naučnih krugova, a potom i njen uticaj na razvoj filozofije XX veka i uticaj na mislioce poput Julije Kristeve, Žižeka ili Džudit Batler.

Filozofiju proisteklu iz ideja Sigmunda Frojda i njegovih naslednika nemoguće je sumirati u jednom tekstu. Međutim, kada se ona suzi na polje psihoterapije, možda je najbolje demonstriraju Frojdove sledeće reči: cilj nije da nekome trenutno bude dobro ili bolje, već da se razvije istinoljubivost prema sebi radi trajnijih samoostvarenja.

Ciljevi

Psihoanaliza je ostala pre svega psihoterapijski metod koji omogućava razumevanje i razrešenje svesnih i nesvesnih konflikata i deficita, što vodi psihičkoj promeni, boljem psihološkom stanju i psihosocijalnom funkcionisanju.

• Smanjenje iracionalnih impulsa i htenja kod pacijenta i njihovo stavljanje pod kontrolu
• Povećavanje repertoara odbrane i povećanje elastičnosti odbrane
• Omogućavanje pacijentu da razume svoje potrebe i učini ih svesnijim
• Adaptiranje pacijenta na okolinu, kao i na sebe samoga i na svoje potrebe

Najviši cilj jeste restrukturacija ličnosti, takođe, i oslobađanje pacijenta od simptoma i promena njegovog ponašanja, kao i osnaživanje njegovog ega.

Dakle, ciljevi psihoanalize nisu toliko otklanjanje samih smetnji koliko eliminacija njihovih uzroka. Zato se smatra dubinskom psihoterapijom, čiji je cilj da dovede do restrukturisanja čitave ličnosti i njihovog usklađivanja na jedan nov i konstruktivniji način.

Terapijski odnos

Priroda analize i rad analitičara zahtevaju radnu prostoriju izolovanu od buke i drugih mogućih ometanja (telefonski pozivi, ulaženje drugih osoba i si.). Unutrašnja oprema je u funkciji prijatnog radnog ambijenta u kome analizand može udobno da leži ili sedi.
Frojd je postavljao analizanda u ležeći položaj smatrajući ga najpogodnijim za optimalno prepuštanje slobodnim asocijacijama, a sam je zauzimao položaj na stolici postavljenoj iznad njegove glave tako da ga analizant ne može videti, što pogoduje razvoju transfera. Ovakav položaj analizanda i analitičara prihvatili su njegovi učenici i sledbenici. Kauč je postao simbol psihoanalize.

Intervali između sastanaka pokazuju se korisnim za analitički rad. Analitičar na osnovu opažanja potreba analizanda preporučuje i dogovara s njim broj nedeljnih viđenja (2-4 puta nedeljno). Redovno održavanje utvrđenog rasporeda i dogovorno uvođenje promena jednako odgovaraju potrebama analitičara, analizanda i analitičkog rada, tako da doprinose njegovoj efikasnosti.
Trajanje sastanaka- seansi je konstantno i iznosi uglavnom 50 minuta.

U psihoanalizi psihoterapeut ne daje gotove savete klijentu već ga usmerava ka samospoznaji i otkrivanju sopstvenih istina i najboljih rešenja.

Osnovne pretpostavke terapijskog pristupa

Metoda slobodnih asocijacija

Traži se od pacijenta, koji leži na kauču, da izgovori sve što mu padne na pamet, odnosno da dopusti slobodan tok svojih misli, bez svesne selekcije i logičke povezanosti. Ove misli se crpe iz celokupnog života, osećanja, fantazija, snova, sadašnjosti i prošlosti. Ovim putem potisnuti sadržaji izviru u svest. Kasnija analiza ovih misli otkriva određena ponavljanja koja upućuju na nesvesne, potisnute emocije i konflikte. Svrha psihoanalize jeste da dovede ove potisnute sadržaje u svest, da razreši konflikte i da ih integriše u svakodnevni život pacijenta.

Tumačenje simbola i snova

Frojd je otkrio da san ima smisao koji je nepoznat svesti snevača, ali ljudi, situacije i konteksti iz snova su viđeni kao simboli dubljih mentalnih konstrukata. Po Frojdu, san je izopačena zamena za nesvesno. Skriveno, pravo značenje sna se može otkriti analizom sna. Frojd je verovao da je analizom snova omogućen pristup podsvesnom. Izvorna tehnika za tumačenje snova je bila tehnika slobodnih asocijacija. Pokazao je razliku između sadržaja doživljenog u snu, čiji iskaz nema primarnu vrednost, i skrivene, latentne želje koja krije pravo značenje sna. San ne ponavlja percepciju stvarnosti, već ga prerađuje, odnosno pravi aluziju. Aluziju treba odgonetnuti i otkriti šta skriva. Pronalaženje latentnog sadržaja sna je od presudnog značenja, ali je veoma otežano usled cenzure – posebne funkcije psihe, koja izokreće slike sna, čineći ih neprepoznatljivim. Tumačenje sna zapravo znači dati smisao snu.

Mogućnost primene

Psihoanaliza spada u duže psihoterapijske metode i procese, što je neophodno da bi se dobili poželjni i očekivani efekt. Može da potraje od 6 meseci pa do nekoliko godina. Zbog toga nije preporučljiva za sve klijente niti za svaki problem.

Psihoterapeut treba da proceni da li je psihoanaliza odgovarajuća za dotičnog klijenta. Pozitivne procene sastoje se u sledećem: klijent je dovoljno motivisan, ego snage klijenta su takve da omogućavaju klijentu da izdrži zahteve terapije, okolina klijenta je dovoljan izvor podrške, i da je klijent sposoban da prihvati interpretacije.

Psihoanaliza je namenjena ne samo otklanjanju aktuelnih smetnji i simptoma već pre svega boljem poznavanju i razumevanju sebe samog i otklanjanju trajnijih ometanja čime se dobija sloboda korišćenja sopstvenih potencijala i osećaj udobnosti u odnosu sa svojim unutrašnjim, ali i spoljašnjim svetom.

Zaključak

 Za osobe koje žele dublju samospoznaju i rekonstrukciju sopstvene licnosti, osvešcivanje nesvesnih sadržaja i unutrašnjih kocnica punom razvoju ličnih potencijala psihoanaliza je odličan izbor.

Cilj nije da nekome trenutno bude dobro ili bolje, već da se razvije istinoljubivost prema sebi radi trajnijih samoostvarenja.- Frojd