Šta je geštalt psihoterapija?

Imperativi poput: moraš, trebalo bi da, bilo bi poželjno da, podrazumeva se; pod velom podsticaja, ispravnih smernica da se krene pravim putem, da se krene i ide nečijim/našim, opšteprihvaćeno ispravnim putem, da se postane neko, onakav, ikakav, dobar, bolji, iz perspektive drugih ili nas samih, neretko stvaraju pritisak ili naprosto buku, koja nas može udaljiti od naše istinske suštine.

U Geštalt terapiji (GT) se upravo teži da osoba postane ono što ona jeste, ne da se učini drugačijom, ne da postane ono što se od nje očekuje, ono što nije ili što bi želela biti.

Geštalt na nemačkom znači: oblik, celovitost, izgled, forma, odnosno, gestalten– uobličavati, davati oblik, stvarati, obrazovati.

Začetnikom geštalt terapije smatra se Frederik (Fric) Perls, koji je 40-ih godina prošlog veka objedinio zakone čiste percepcije, najpre u koncept terapije, a zatim u shvatanje ljudske egzistencije.

Osnovni princip GT jeste da čovek svoja iskustva oblikuje u strukture i da se oseća neprijatno kada se suoči sa nečim što se ne uklapa u šemu ili nema dovršenu strukturu. Cilj GT jeste da se čoveku omogući postizanje celovitosti i oslobađanje blokiranih energija.

U terapijskom odnosu nema procenjivanja i interpretacije drugoga, već terapeut frustrira klijenta ne rešavajući njegov problem za njega. Iz frustracije se razvijaju unutrašnji izvori za rešavanje sopstvenih problema.

Terapeut uspostavlja ravnotežu između frustracije i podrške, održavajući sa klijentom ja-ti odnos sada i ovde.

Teorijske postavke

Teorija polja ističe da čovek egzistira jedino u kontekstu okoline, s kojom je u recipročnim odnosima. Osoba je deo svoje okoline i ne može se razumeti odvojeno od nje.

Polje predstavlja zbir svih karakteristika pojedinca i ono je zapravo celina u kojoj su svi delovi u međusobnom odnosu i unutar čijih granica se odvijaju procesi svesnosti i kontakta.

Kontakt je odnos između sebe i drugoga, odnos između sebe i okoline, između unutrašnjih aspekata poput otuđenih delova sebe, blokiranih emocija, misli, sećanja, svega što nije integrisano u ličnosti, što se ne doživljava kao „ja“, već kao „drugo“.

Svesnost je oblik iskustva u kome je osoba u kontaktu sa svojom egzistencijom, odnosno, sa onim što jeste. Događa se sada i ovde i u sebe uključuje kontakt, primanje draži, uzbuđenje i formaciju geštalta.

Samo svestan kontakt stvara nove, smislene celine i kao takav u sebi uključuje integraciju problema.

U geštalt psihoterapiji naglašava se interakcija organizma i okoline (polje organizam/okolina) i pojedinac i okolina se posmatraju kao nerazdvojive.Nema smislenog načina posmatranja osobe u psihološkom smislu bez konteksta organizam-okolina, kao što ni nema drugog načina posmatranja okoline od perspektive pojedinca u toj okolini.

Fenomenološka perspektiva: ističe važnost proučavanja svesnosti, proces osvešćivanja i terapijski pristup „ovde i sada“, eksperimentisanje kako bi osoba došla do uvida, promene i rasta.

Svesnost je proces znanja o sopstvenoj kontroli, izboru i odgovornosti za sopstveno ponašanje.

Osoba koja je svesna, zna šta radi, zna kako radi i zna da ima alternativu,  da ima mogućnost izbora i da svesno bira da bude takva kakva jeste.

Uočava se uticaj filozofije Istoka, koja naglašava življenje u trenutku, „ovde i sada“

Prošlost je- sećanje, budućnost je- predviđanje, pretpostavka, a sve to na osnovu i iz perspektive zatečenog sada i ovde .

Kakav sam ja sada, šta osećam sada, šta dominantno doživljavam kao nezadovoljenu potrebu, kao „nedovršeni posao“, odnosno, šta je moj nezavršeni/nezatvoreni geštalt?

Šta je ono što me koči, što mi ne dozvoljava da rastem, da se razvijam, šta je ono zbog čega stagniram?

Šta je ono što utiče na moje samopoštovanje, na moj identitet i intrapersonalne kontakte?

Isprobavaću sada i ovde, u sigurnim i prijatnim uslovima koje mi terapeut obezbeđuje, različite uloge, eksperimentisaću.

Igraću uloge (nedovršeni poslovi, osobine, odnosi), preterivaću, naglašavaću, koristiću Ja rečenice, isprobavaću razna ponašanja, radiću na telu/disanju/glasu/pokretima/govoru, crtaću, fantaziraću..pa ukoliko mi se predviđanje sa tom novinom dopadne, ja ću je svesno i odgovorno prihvatiti, ja ću svesno prihvatiti odgovornost za takvo moje ponašanje, za moje emocije, za takvu moju egzistenciju. Ja ću napraviti odabir!

Egzistencijalistička filozofija: bavi se proučavanjem ljudske egzistencije, slobode, odnosa sa drugima, bez tendencije interpretiranja pojava, već ih uzima kakve one zapravo jesu (autentičnost).

Čovek je stalno u procesu samoostvarivanja i on je ono što on sam čini od sebe svojim svakodnevnim delovanjem.

Čovek je svesno i odgovorno biće.

M. Buberova filozofija dijaloga, koncept Ja-Ti odnosa

Jedna osoba ima smisla jedino u relaciji sa drugom osobom u Ja-Ti horizontalnom dijalogu, a dijalog je jedan od vidova kontakta iz kog proizilaze svi odnosi, pa i odnos terapeut – klijent Samim tim, kontakt predstavlja osnovu za promenu i dalji razvoj ličnosti.

Filozofski principi

 – živi ovde i sada

– prestani se uživljavati u svoje fantazije, doživi dodir sa stvarnim svetom

–  prihvati svoja osećanja i slobodno ih izrazi: nemoj ih opravdavati, objašnjavati, tumačiti ili manipulisati

– prihvati ravnopravnost svojih osećanja: prepusti se bolu, neprijatnim osećanjima           kako se prepuštaš radosti i prijatnim osećanjima

– nemoj se pokoravati zapovestima „treba“ ili „mora“: prihvati sopstvene imperative, za koje si spreman preuzeti odgovornost i koji za tebe imaju unutrašnji smisao

– preuzmi odgovornost za svoje misli, osećanja i ponašanja

– prihvati samog sebe kakav si sada i prihvati druge onakvima kakvi oni jesu sada

Ciljevi

Zrelost, rast, autonomnost, autentičnost i odgovornost, tako što osoba u terapijskom procesu postaje svesna i bira sopstvenu egzistenciju na smislen način.

Terapijski odnos

Temelji se na aktivnoj prisutnosti terapeuta i klijenta u dijaloškom ja-ti odnosu kroz kontakt, usmeravanje svesnosti i iskustvo ovde i sada, nema procenjivanja ni interpretacije drugoga, već puno poverenje na trenutno iskustvo.

Terapeut snosi odgovornost za:

– identifikovanje tema koje su centralne u klijentovoj samoregulaciji

– tok, vreme i način rada

– uspostavljanje sigurne i profesionalne klime

Terapijski odnos orijentisan je ka sadašnjosti. On ne isključuje prošlost i budućnost, ali ih posmatra kroz iskustvo sada i ovde.

Tokom terapije usmerenost je na proces više nego na sadržaj, na iskustvo, a ne na interpretaciju, na pitanje „šta“ i „kako“, a ne na „zašto“.

Osnovne pretpostavke  Geštalt terapijskog pristupa

 I     Osoba je celina i predstavlja telo, emocije, misli, osećanja i percepciju, koji su svi u međusobnom delovanju

II    Osoba je deo svoje okoline i ne može se razumeti odvojeno od nje

III  Ljudi su proaktivni, a ne reaktivni, određuju svoje odgovore/reakcije na svet

IV   Ljudi su sposobni da budu svesni svojih osećanja, misli i percepcija

V   Ljudi su kroz samosvest sposobni da biraju i, prema tome, odgovorni za svoje ponašanje

VI   Ljudi poseduju potencijal i resurse da žive efikasno i zadovoljavaju svoje potrebe

VII  Ljudi mogu doživljavati sebe jedino u sadašnjosti

VIII  Prošlost i budućnost mogu se doživljavati samo kroz sećanje i predviđanja

Mogućnost primene

 – sa svakom kliničkom populacijom gde se terapeut može povezati sa klijentom, gde je moguće primeniti dijalog i direktno iskustvo

– sa sputanim, rigidnim osobama, sklonim intelektualizaciji, sa mnogo unutrašnjih ograničenja (kod anksioznih, fobičnih, depresivnih klijenata)

– kod zavisnika o alkoholu, drogama

– kod dece u školskom uzrastu

– individualna, bračna, porodična, grupna terapija sa svim dijagnostičkim populacijama

Zaključak

Geštalt terapija posmatra čoveka kao funkcionalu celinu koja ima potencijal za rast i razvoj i koja je sposobna za efikasan i zadovoljavajući kontakt.

Geštalt terapija se može opisati kao neinterpretativni psihoterapijski pristup, koji kroz ja-ti odnos i kroz podršku na osvešćivanju sebe (sopstvenih misli, osećanja, tela) sada i ovde, omogućava pronalaženje i korišćenje sopstvenih ličnih potencijala, odnosno, samoaktualizaciji.