Što se tiče razgovora o problemima i porodici – naravno da nije dobro da se o tome ćuti. Kada se o problemima ne priča, oni postaju sve veći. Problem mentalnog zdravlja ne treba da bude tabu. Razumevanje i podrška u porodici su možda najvažniji faktor, pored redovnog uzimanja terapije, koji utiče na kvalitet života.

Postoje dve opcije: jedna je da pronađeš psihoterapeuta, druga da se obratiš psihijatru. Ukoliko je anksioznost toliko izražena da te ometa u svakodnevnom funkcionisanju, makar za početak, psihijatar može biti bolji izbor, jer medikamentna može brže da redukuje anksioznost.

imam izraženu ankcioznost koja je povezana sa jakom hipohondrijom i paničnim napadima koji se fizički manifestuju na veoma razne načine. Trčim od doktora do doktora i naravno nije mi bolje niti me smiruje. Više ne živim normalno već samo vegetiram. Nadam se da mi možete pomoći u odabiru odgovarajuće terapije i terapeuta jer ja zaista ovako više ne mogu, treba mi pomoć jer lagano prestajem da vjerujem da za ovo sve što mi se dešava ima lijeka.
Hvala.
Pozdrav
Sandra

Što se tiče psihoterapije u državnim ustanovama, njih uglavnom indikuju psihijatri nakon obavljenog pregleda, a vrše ih edukovani psihijatri ili psiholozi.

Kako bih mogao da prepoznam da li mi treba psihoterapija? Koga, i gde, mi trebalo da kontaktiram, vezano za psihoterapiju? Da li mogu da odaberem psihoterapeuta i na osnovu čega? Da li je neophodno imati uput za prvu, ili bilo koji sledeći razgovor sa psihoterapeutom?

Hvala unapred.