Svi mi imamo različite navike po pitanju ishrane. Postoje brojni stilovi ishrane koji omogućavaju da ostanete zdravi. Međutim, neki stilovi vode ka neprestanom strahu od gojaznosti i mogu oštetiti zdravlje. To su poremećaji ishrane i tu spadaju:

• prejedanje
• izgladnjivanje
• gubljenje kalorija na načine koji mogu biti štetni po zdravlje

Anoreksija nervoza

Simptomi

• sve veća briga o težini
• smanjenje obroka
• preterana fizička aktivnost
• pušenje cigareta za održavanje težine ispod prihvatljive
• smanjen libido
• neredovni ciklusi kod žena ili gubitak menstruacije

Kada počinje?

Počinje obično u tinejdžerskom dobu, statistika pokazuje da pogađa jednu od 150 devojčica i jednog od 1000 dečaka, u uzrastu od 15 godina, ali se može dogoditi i u detinjstvu, a i u odraslom dobu.

 

Tok bolesti:

• Osoba uzima niskokalorične male obroke, hrani se “zdravo” – voćem, povrćem i salatama, ne omogućavajući organizmu da dobije dovoljno energije.
• Fizičko vežbanje, do iscrpljivanja, uz tablete za mršavljenje i preteranu konzumaciju cigareta.
• Strah od dobijanja na težini
• Održavanje kilaže ispod normalne
• Porodica prva primećuje gubitak na težini
• Osoba laže okolinu o svojoj ishrani

Bulimija nervoza

Simptomi:

• Sve veća briga o težini
• Prejedanje
• Povraćanje ili korišćenje laksansa u cilju gubitka kalorija
• Neredovni ciklusi kod žena
• Osećaj umora
• Osećaj krivice
• Održavanje težine uprkos dijeti

 

Kada počinje?

Počinje obično u tinejdžerskom dobu, ali osobe dugo godina ne traže pomoć, jer mogu da sakriju problem, iako ih pogađa i na poslovnom i na ličnom planu.

Proces teče tako što se osoba prejeda visokokaloričnom hranom, jede velike količine, u tajnosti. Zatim nastupa krivica i griža savesti i potreba za izbacivanjem hrane što se sprovede u delo povraćanjem ili korišćenjem laksanasa. Izuzetno neprijatan i zamoran krug navika u koji osoba upada, a posebno štetan po zdravlje.

Posledice anoreksije i bulimije nervoze

Psihološi simptomi:

• Neispavanost
• Loša koncentracija, izuzev na gubljenje kalorija
• Osećaj depresije
• Gubitak interesovanja za ljude
• Opsesivno razmišljanje o ishrani

 

Fizički simptomi:

• Umor, slabost i hladnoća usled usporavanja metabolizma
• Opstipacije
• Slab rast, nedostizanje visine
• Lomljivost kostiju
• Osoba ne može da za trudni zbog poremećenog ciklusa
• Oštećenje jetre, posebno uz konzumaciju alkohola
• Smrt – anoreksija ima najveću stopu smrtnosti u odnosu na sve probleme mentalnog zdravlja!

 

Povraćanje izaziva:

• Oštećenje gleđi na zubima (delovanje kiseline iz povraćenog sadržaja )
• Upalo lice
• Nepravilan srčani rad (disbalans elektrolita u organizmu)
• Slabost
• Umor
• Oštećenje bubrega

Redovno korišćenje laksativa izaziva:

• Stomačne bolove
• Otekle prste
• Nemogućnost pražnjenja creva bez korišćenja laksativa
• Oscilacije u težini

Šta izaziva poremećaje ishrane?

Postoji više činilaca, ali evo nekih najvažnijih koji deluju u sadejstvu.

Pritisak društva – socijalni milje diktira pravila ponašanja jednog društva. Ona društva koja ne uzdižu mršavost kao ideal izgleda da se ne suočavaju sa poremećajima ishrane u velikoj meri. “Mršavo = lepo” održava se u zapadnoj kulturi. Mediji plasiraju izveštačenu mršavost kao ideal, koji mnoge osobe povede u smeru dijeta, koje skliznu u anoreksiju.

Nedostatak kontrole – mnoge osobe i posle dostizanja kritične tačke donje granice težine, ne staju sa dijetom, što može biti vrlo opasno po zdravlje, a i život.

Pubertet – anoreksija može uticati na pubertet, posebno na sekundarne polne karakteristike kod dečaka, a kod devojčica na ciklus.

Depresija – mnoge osobe jedu zbog smanjivanja nervoze ili jednostavno kada im je dosadno. Ljudi koji pate od bulimije su često depresivni, a povraćanje i dijareja produbljuju osećaj tuge.

Nisko samopoštovanje – ljudi koji pate od anoreksije ili bulimije obično imaju nisko samopoštovanje, te gubitak na težini može biti način za postizanje većeg samopoštovanja.

 

 Da li je drugačije kod muškaraca?

• Poremećaji ishrane su zastupljeni kod odredjenih zanimanja koje zahtevaju nisku težinu – ples, plivanje, atletika, rvanje.
• Muškarci više traže pomoć za rešavanje svog problema, nego šo su skloni da ga drže u sebi

Ako mislite da imate problem, postavite sebi sledeća pitanja:

• Da li vodite sebe u bolest jer ste nezadovoljni sobom?
• Da li se neprestano brinete da ćete izgubiti kontrolu nad uzimanjem hrane?
• Da li ste izgubili više od 6 kilograma u poslednja 3 meseca?
• Da li mislite da ste debeli uprkos tome što okolina očigledno smatra da ste vitki?
• Koju vrstu hrane najviše jedete?

Ako je Vaš odgovor “Da” na više od 2 pitanja, verovatno imate problem.

Pomozite sebi

Anoreksija zahteva pomoć stručnjaka više nego bulimija. Ono što sami možete da uradite je sledeće:

• Držite se pravilnog rasporeda obroka, a užinu ne preskačite ukoliko je težina vrlo niska (poželjna i noćna porcija)
• Pokušajte da naterate sebe da napredujete – to je pomak za vaše zdravlje! Ako ne možete odmah da se primorate na doručak, sedite svako jutro za sto po nekoliko minuta u vreme doručka i popijte čašu vode! Kada se naviknete, krenite sa malim zalogajima i radite to svaki dan.
• Vodite dnevnik ishrane, šta jedete, kada jedete i kako se osećate.
• Budite iskreni prema sebi i drugima, po pitanju ishrane.
• Podsetite se da ako izgubite još na težini bićete jos nervozniji i depresivniji.
• Napravite dve liste, jednu na kojoj ćete pisati šta vam je vaš problem doneo, i drugu – šta ste zbog njega izgubili.
• Ne kažnjavajte svoje telo. Odredite razumnu težinu koja odgovara vašem uzrastu i konstituciji.
• Ne merite se više od jednom nedeljno.
• Ne provodite vreme ispred ogledala. Što se više zagledate, više zamerki ćete nalaziti. Niko ne izgleda savršeno.

Pomoć stručnjaka

• Možete potražiti pomoć savetnika za ishranu, psihologa ili psihijatra.
• Obavite zdravstveni pregled celog tela.
• Vrsta tretmana zavisiće od simptoma, uzrasta i navika u ishrani.

Važno za anoreksiju:

• Psihijatar ili psiholog će razgovorom pokušati da sazna kako je problem počeo i kako se razvijao. Zavisno od broja izgubljenih kilograma, uradiće se pregledi krvi. Ukoliko dozvolite, stručnjak će razgovarati sa porodicom ili prijateljima o problemu koji imate.
• Ukoliko živite sa roditeljima, oni bi trebalo da prate vaš režim ishrane, bar u početku, pogotovo po pitanju redovnosti i dovoljne količine hrane
• Redovne kontrole su obavezne
• Porodica treba da učestvuje u rešavanju problema. Nije neophodna porodična terapija, ali je poželjno razumevanje problema od svih članova.
• Moraćete se informisati koliko kalorija dnevno treba da unosite, koja je željena težina u skladu sa polom, godinama, konstitucijom, kako da se hranite a da budete sigurni da nećete postati gojazni, a da istovremeno imate kontrolu nad tim šta jedete.

Psihoterapija i savetovanje

• Razgovor sa terapeutom jednom nedljno, u cilju razumevanja i rešavanja  problema
• Možete odabrati grupnu terapiju, gde ljudi proživljavaju sliče probleme.
• Poželjno je da porodica bude uključena
• Savetovanje može trajati mesecima ili godinama
• Terapeut može savetovati hospitalizaciju ukoliko se stanje ne popravlja, a bitno ugrožava zdravlje ili život.

Hospitalizacija

• Obuhvata takođe razgovor o problemu.
• Laboratorijski pregled krvi u cilju otkrivanja anemije ili infekcije.
• Redovno merenje težine
• Različiti dijagnostički testovi i pregledi, u cilju otkrivanja drugih oštećenja organa.

Dobijanje na težini ne znači potpuno ozdravljenje, ali ozdravljenja nema bez povećanja težine!

Uspeh u lečenju?

• Oporavak je moguć u više od 50 % slučajeva.
• Jedna od 5 hospitalizovanih osoba završi smrću osobe.
• Ukoliko organi nisu ošećeni , oporavak je gotovo zasigurno obezbeđen kada osoba počne da jede.