Šta su bipolarni poremećaji?

Bipolarni poremećaji su se ranije nazivali „manično-depresivnom psihozom“. Kao što starije ime i sugeriše, osoba sa bipolarnim poremećajem će imati ozbiljne promene raspoloženja. Ove promene obično traju nekoliko nedelja ili meseci i daleko prevazilaze ono što većina nas doživljava.

Koliko je čest ovaj problem?

Otprilike 1 osoba na svakih 100 odraslih ima bipolarni poremećaj u nekom trenutku u životu. Simptomi najčešće počinju za vreme ili nakon perioda puberteta. Muškarci i žene su podjednako pogođeni.

Kog tipa poremećaji mogu biti?

Bipolarni tip I

• Bila je najmanje jedna povišena ili manična epizoda, koja je trajala duže od jedne sedmice
• Neki ljudi sa bipolarnim tip I će imati samo manične epizode, iako će većina imati i periode depresije.
• Depresivne epizode traju prilično dugo od 6-12 meseci bez terapije

Bipolarni tip II

• Bilo je više od jedne epizode teške depresije, ali samo sa blagom maničnom epizodom- koja  se naziva „hipomanija“.

„Rapid cycling“ (brze promene raspoloženja)

• Više od 4 promene raspoloženja u roku od 12 meseci. Ovo pogađa otprilike 1-10 osoba sa bipolarnim  afektivnim poremećajem oba tipa I i II.

Ciklotimija

• Promene raspoloženja nisu tako intenzivne kao one u pravom bipolarnom poremećaju, ali mogu trajati duže vreme. Ovo stanje može da se razvije u „pravi“ bipolarni poremećaj.

Šta prozrokuje bipolarni afektivni poremećaj?

Psihijatrija još uvek nema precizan odgovor na ovo pitanje, ali istraživanja pokazuju da se bipolarni poremećaj često javlja u porodicama i da ima više veze sa genima nego sa vaspitanjem.

Zbog toga što se smatra da je u osnovi ovog poremećaja biološki uzrok, bipolarni poremećaj se najčešće tretira lekovima.
Kako se manifestuje bipolarni poremećaj?

Simptomi bipolarnog poremećaja zavise od toga u kom pravcu se vaše raspoloženje kreće.Osećaj depresije je nešto što svi mi iskusimo s vremena na vreme. To nam može čak i pomoći da prepoznamo i rešavamo probleme u našim životima, ali u kliničkim depresijama ili onim bipolarnog tipa, osećaj depresije je mnogo intenzivniji. Pre svega, traje duže i čini vam se da je nemoguće baviti se uobičajenim stvarima u životu. Ako postanete depresivni, primetićete neke od ovih promena:

Emocije

• Osećanje nezadovoljstva koje ne prestaje
• Osećaj da želite da plačete bez ikakvog vidljivog razloga
• Gubite interesovanja za stvari oko vas
• Ne možete da uživate u stvarima koje vam inače pričinjavaju zadovoljstvo
• Osećate nemir i uznemirenost
• Gubite samopouzdanje
• Osećate se beskorisno, beznadežno
• Razdražljiviji ste nego inače
• Razmišljate o samoubistvu

Mišljenje

• Ne možete da mislite pozitivno i da se nadate
• Nalazite da je teško doneti čak i jednostavne odluke
• Teško vam je da se koncentrišete

 

 Fizički

• Gubitak apetita i težine
• Teškoće pri zaspivanju
• Budite se ranije nego obično
• Osećete se krajnje umorno
• Opstipacija
• Odsustvo želje za seksom

 Ponašanje

• Teškoće u započinjanju i završavanju stvari – čak i svakodnevnih poslova
• Mnogo plačete – ili imate osećaj da vam se stalno plače , a niste u stanju da to uradite
• Izbegavanje kontakata sa drugim ljudima

 

Manija

Manija je osećaj ekstremnog uzbuđenja, energije i optimizma. To može biti toliko jako da utiče na vaše razmišljanje i rasuđivanje. Možete verovati u čudne stvari o sebi, donositi loše odluke, ponašati se nepristojno i povremeno – na veoma opasan način, pre svega po vas i vašu okolinu.

Kao i kod depresije može biti jako teško ili nemoguće baviti se efikasno životom. Period manije može uticati na vaše obaveze i rad. Kada ovo nije izraženo u tolikoj meri govorimo o „hipomaniji“

Ako postanete manični možete se ponašati kao :

• Previše srećni i uzbuđeni
• Iritirani drugim ljudima koji ne dele vaš pogled na svet
• Osećate se važnije nego inače
• Puni ste novih i uzbudljivih ideja
• Brzo prelazite sa jedne ideje na drugu
• Čujete glasove koje drugi ljudu ne čuju
• Puni ste energije
• Ne možete ili ne želite da spavate
• Više ste zainteresovani za seks
• Pravite planove koji su grandiozni i nerealni
• Veoma ste aktivni, krećete se brzo
• Ponašate se neuobičajeno
• Govorite veoma brzo – drugi ljudi teško mogu razumeti šta govorite
• Donosite odluke u trenutku, ponekad sa katastrofalnim posledicama
• Bezobzirno trošite svoj novac
• Preterano ste familijarni ili previše kritični prema drugim ljudima

U vašoj prvoj maničnoj epizodi, vi verovatno nećete shvatiti da nešto nije u redu – ali vaši prijatelji, porodica i kolege hoće. Možete se osećati i uvređeno ako neko od njih pokuša da vam ukaže na ovo. 

 

Terapija

Postoje neke stvari koje možete da zradite kako biste kontrolisali promene raspoloženja, tako da one prestanu na neko vreme ili da postanu blage epizode manije ili depresije.

Lekovi su potrebni da:

• Održavate raspoloženje stabilnim
• Tretirate maničnu ili depresivnu epizodu

Lekovi koji stabilizuju raspoloženje

Postoji više stabilizatora raspoloženja od kojih se neki takođe koriste i za lečenje epilepsije. Međutim, litijum je prvi efikasan stabilizator raspoloženja.Terapiju litijum započinjete samo uz psihijatrijsko praćenje. Dozu leka nije lako odrediti – niske koncentracije leka u krvi neće ispoljiti dejstvo, visoke mogu biti toksične. Zbog toga ćete morati redovno da proveravate nivo leka u krvi.

Zbog ovoga je bitno da:

• Pijete dosta vode –  više po toplom vremenu ili kada ste aktivni

• Budete oprezni sa kafom i čajem zato što oni ubrzavaju izbacivanje tečnosti uriniranjem

Kako da pomognete sebi?

• Jedite dobro izalansiranu hranu.
• Pijte redovno nezaslađene tečnosti. To pomaže da telo zadrži soli i tečnosti u ravnoteži.
• Jedite redovno – to će takođe regulisati nivo tečnosti.
• Pazite na kofein – u čaju, kafi ili koka-koli. To uslovljava više uriniranja pa može da poremeti koncentraciju litijuma u krvi.

Koji je najbolji tretman za mene?

Potrebno je o tome razgovarati sa svojim lekarom. Mnogo zavisi od toga koliko dobro ste se osećali sa određenim lekovima. Ono što odgovara jednoj osobi, ne mora odgovarati drugoj, ali ima smisla da se prvo probaju lekovi za koje postoji više dokaza da su delotvorniji.

Šta će se desiti bez lekova?

Litijum smanjuje šanse od recidiva od 30 do 40%. Treba imati na umu da što ste više maničnih epizoda imali, veća je verovatnoća da ćete imati još jednu.

Kako postajete stariji rizik da ćete imati još epizoda je uglavnom isti. Čak i ako ste se dugo vremena osećali dobro, i dalje postoji rizik za narednu epizodu.

 

Kada da započnete sa stabilizatorima raspoloženja?

Posle samo jedne epizode, teško je predvideti da li će ih biti još. Možda nećete želeti da počnete sa lekovima u ovoj fazi, osim ako vaša epizoda nije bila veoma teška i uznemiravajuća. Ako imate drugu epizodu, postoji velika šansa za dalje epizode i u tom slučaju većina psihijatara u ovom trenutku preporučuju stabilizator raspoloženja.

Koliko dugo treba nastaviti sa uzimanjem stabilizatora raspoloženja?

Najmanje dve godine nakon jedne epizode bipolarnog poremećaja, i do pet godina ako je bilo:

• Čestih prethodnih recidiva
• Psihotičnih epizoda
• Alkohola i zloupotreba suspstanci
• Kontinuiranog stresa kod kuće i na poslu

Ako i dalje budete imali uznermirujuće promene raspoloženja, možda ćete morati da nastavite sa uzimanjem leka i duže.