Šta je autizam?

Autizam je pervazivni razvojni poremećaj koji se najčešće manifestuje kroz načine na koje osoba komunicira i kako se odnosi prema drugim ljudima.

Kada govore o autizmu, naučinici danas najčešće govore o autističnom spektru. To podrazumeva da svi ljudi sa autizmom imaju određene sične poteškoće, ali se njihovo ponašanje i odnosi sa drugim ljudima mogu drastično razlikovati. Ono što karakteriše sve pervazivne razvojne poremećaje je postojanje abnormalnog ili izmenjenog razvoja pre 3.godine života deteta (do tada razvoj može delovati skladno) i izmenjeno funkcionisanje u sledećim oblastima:

• U uspostavljanju recipročnih socijalnih interakcija
• U razvoju verbalnih i neverbalnih sposobnosti komunikacije
• U ponašanju – javljaju se oskudni, repetitivni i stereotipni obrasci ponašanja i ograničena, često specifična interesovanja
• U svim aktivnostima koje podrazumevaju upotrebu mašte

Uz ove specifične simptome često postoji i niz nespecifičnih simptoma, kao što su:

• Fobije
• Poremećaji ishrane i spavanja
• Napadi besa
• Autoagresivnost

Osobe sa autizmom mogu razviti preosetljivost na zvukove, dodire, ukuse, mirise, svetlost i boje.
Neke osobesa autizmom mogu da žive delimično nezavisne,dok će drugima biti neophodna dodatna podrška tokom čitavog života.

Kako ljudi sa autizmom vide svet?

Osobe sa autizmom kažu da je svet za njih jedna masa ljudi, mesta i događaja sa kojom se bore kako bi joj dali smisao, a koji u njima može prozrokovati značajnu anksioznost.

“Kao osoba sa autizmom , oduvek sam svet doživljavala drugačije. Kada sam išla u osnovnu školu, školsko zvono vređalo mi je uši kao što zubarska basilica iritira živac.Prestravljivali su me glasni zvuci kao što je onaj kada pukne balon. Krute podsuknje i vunenu odeću osećala sam kao da mi je šmirgl-papir na koži”.

                      -Templ Grandin, osoba sa autizmom, vanredna profesorka animalistike na Državnom univerzitetu u Koloradu
Konkretno, razumevanje i komunikacija sa drugim ljudima, kao i učestvovanje u svakodnevnom porodičnom i društvenom životu za njih može biti dosta teško.

Kako prepoznati rane znake autizma kod deteta?

1. Problem u razvoju verbalnih i neverbalnih sposobnosti komunikacije

Osobe sa autizmom imaju problema kako sa verbalnom tako i sa neverbalnom komunikacijom. Često ne samo da nisu u stanju da razviju normalan, ili bilo kakav govor, već nisu u stanju ni da komuniciraju gestovima, pokretima telom ili mimikom. A često i kada se govor razvije oni ga ne koriste u funkciji socijalne komunikacije.

Oni se teško koriste ili uopšte ne razumeju:

• izraze lica ili boju glasa
• često su prisutne eholalije (ponavljanje onoga što je druga osoba rekla bez razumevanja značenja tih reči)
• nepravilno upotrebljavaju zamenice (npr. za sebe govore u trećem licu)
• postoji streotipna i repetitivna upotreba govora (ponavlja fraze ili rečenice sa televizije)
• ne shvataju šale i sarkazam

Neke osobe  sa autizmom ne mogu da govore ili imaju prilično oskudno razvijen govor, uglavnom onaj koji se tiče zadovoljenja njihovih vlastitih potreba. Oni će obično razumeti šta drugi ljudi njima kažu, ali oni sami će se više služiti alternativnim načinima komunikacije, kao što je znakovni jezik ili kao što su vizuelni simboli.Ostali će imati relativno dobre jezičke veštine, ali i dalje teško mogu da shvate prirodu razgovora  isamo će opširno govoritiisključivo o svojim interesovanjima i potrebama.

Od velike pomoći im može biti kada im se drugi ljudi obraćaju na jasan, koncizan način, i kada im daju dovoljno vremena da tu informaciju oni i obrade.
2. Teškoće u recipročnim (uzajamnim) socijalnim interakcijama

Osobe sa autizmom često imaju teškoća da prepoznaju ili razumeju emocije i osećanja drugih ljudi, i sami ih teško izražavaju, što može značajno oštetiti njihovo uklapanje u socijalnom polju.

Oni često:

• Ne razumeju društvena nepisana pravila koju većina nas izvodi bez razmišljanja
• Mogu da stoje suviše blizu drugog lica i da zure u njega, bez svesti da je takvo ponašanje neprikladno
• Postoji nedostatak saosećanja i razumevanja osećanja i emocionalnih reakcija drugih osoba
• Više vole da provode vreme sami, nego u društvu drugih ljudi
• Ne traže utehu od drugih ljudi, niti umeju da je drugima ponude

Međutim, neke osobe sa autizmom vole da se maze i grle sa svojim roditeljima i da na taj način privlače njihovu pažnju.

3. Teškoće u imaginaciji

Socijalna mašta nam omogućava da razumemo i da predvidimo ponašanje drugih ljudi i da zamislimo situacije van naše neposredne svakodnevne rutine. Teškoće sa socijalnom imaginacijom znače da ljudi sa autizmom teško mogu da:

• razumeju i tumače tuđe misli, osećanja i akcije
• predvide šta će se ubuduće dešavati, ili šta je sledeće što će desiti
• razumeju koncept opasnosti, npr. ne razumeju da može biti opasno da istrče na ulicu da ih ne bi zgazio auto
• se uključe u maštovitu igru i aktivnosti (“igre kobajagi”)
• u pripremama za promene i pravljenju planova za budućnost
• se nose sa novim ili nepoznatim situacijama

Teškoće socijalne imaginacije ne treba mešati sa nedostatkom mašte. Neki ljudi, ali znatno manji broj osoba sa autizmom su vrlo kreativni i mogu biti, na primer, priznati umetnici, muzičari i književnici.

Ostalo karakteristike autizma

Karakteristike autizma variraju od jedne do druge osobe, ali pored gore opisanog, ljudi sa autizmom:

• vole rutine, opiru  se promenama u rutini
• imaju pojačanu senzornu osetljivost
• imaju specifična interesovanja
• opiru se uobičajenim metodama učenja
• izbegavaju kontakt pogledom
• ne ukazuju prstom na objekte koje žele već vas vode za ruku
• ne odazivaju se na dozivanje po imenu, ponašaju se kao da vas ne čuju
• stereotipno ređaju igračke u niz
• u ponašanju je izraženo hodanje na prstima, trčanje i hodanje u krug, lupanje vratima non- stop,  vrtenje igrački, točkova

Aspergerov sindrom

Aspergerov sindrom je poremećaj koji spada u tzv. autistični spektar. Ljudi sa Aspergerovim sindromom često su prosečne ili ređe iznadprosečne inteligencije. Oni imaju manje problema sa govorom, ali i dalje mogu imati problema sa razumevanjem i obradom jezika.

Poremećaj se uglavnom javlja kod dečaka.Odnos polova je 8:1 u korist muškog pola.

Karakteristike:

• emocionalna hladnoća
• nedostatak empatije za osećanja drugih
• povremena sumnjičavost
• teškoće prilagođavanja socijalnim zahtevima
• govor u  metaforama koji nije u skladu sa uzrastom
• neobičan izraz lica, nekada sa izbegavanjem pogleda
• čudno držanje tela i manirovan glas

Studije praćenja deca sa dijagnozom Aspergerovog sindroma su utvrdile da se radi o poremećaju koji je stabilan tokom vremena i čije se glavne odlike prepoznate u dečjem dobu održavaju i u odraslom životnom dobu.

 

Tretman

Za dugoročnu prognozu potrebno je uzeti u obzir i IQ i dostignti nivo razvijenosti govora:

• što je niži IQ i što je lošije razvijen govor – prognoza je lošija.

 

Ukoliko uočite neke od simptoma autizma kod svog deteta potrebno je što ranije obratiti se lekaru, dečjem psihijatru, koji će vam potvrditi ili negirati postojanje autizma.

Neophodno je što ranije uključivanje deteta u defektološko-logopedski tretman, i ukoliko ne pohađa, upisati ga u vršnjačku grupu, bilo razvojnu ili u redovnu vršnjačku grupu uz podršku personalnog asistenta.

Pravovremenim i dobro odabranim tretmanom moguće je uticati i promeniti tok nekih simptoma.

 

Lečenje se sprovodi kombinacijom terapijskih postupak koji obuhvataju:

• medikamentoznu terapiju
• bihejvioralne postupke
• defektološki tretman
• grupne aktivnosti
• pomoć i podršku porodici

 

Savetovanje porodice

–          Potrebno je da se roditelji dobro informišu o ovim poremećajima, najbolje informacije mogu dobiti od stručnjaka koji rade sa ovom populacijom – od dečjih psihijatara, pedijatara ili defektologa.

–          Važno je da roditelji razumeju problem svog deteta i njegove mogućnosti, kao i da svoje zahteve prilagode tome. Roditelji su često skloni da prezaštićuju svoje dete ili da ga povremeno odbacuju. Osećanje griže savesti i krivice je dosta često kod roditelja.

–          Naučiti porodicu da bude zadovoljna svakim, makar malim napretkom deteta.