Anksioznost

Uvod

Anksioznost je normalno osećati u situacijama koje smatramo teškim ili pretećim. Ona nestaje kada se na situaciju naviknemo ili se ona promeni, ili mi jednostavno odemo.

Ali, ako se osećate anksiozno stalno ili bez nekog očiglednog razloga, onda to zaista može učiniti život težim!

Upoznaćemo vas sa tri specifične vrste anksioznosti:

• Generalizovani anksiozni poremećaj
• Napadi panike
• Fobije

Nadamo se da će ovaj tekst biti od pomoći bilo kome ko smatra da ima problem sa anksioznošću, ali takodje i onima koji žele bolje razumevanje samog problema anksioznosti.

Šta je anksioznost?

Anskioznost doživljavamo kao strah. Kada je izazvana problemima koje ne možemo rešiti, kao npr. problemi sa novcem, nazivamo je zabrinutost. Ako je trenutna reakcija na pretnju, kao npr. suočavanje sa besnim psom, onda je nazivamo strahom.

Iako su zabrinutost, strah i anskizonost neprijatni, oni mogu biti od pomoći:

* psihološki – pomažu nam da se borimo sa problemima

* fizički – drže telo spremnim na reagovanje na preteću situaciju, kroz borbu ili beg

Ovo osećanje postaje problem kada bude previše jako ili kad i dalje postoji, ali bez potrebe za njim. Ono vam može donositi neprijatnosti, može vas kočiti u obavljanju svakodnevnih rutina i otežati vam život.

Zar anksioznost nije loša za vas?

Nekad je anksizonost dobra. Drži vas spremnim da dobro odreagujete. Ali samo ponekad. Ako postane previše intenzivna ili traje predugo, može značajno uticati na vaše blagostanje, raspoloženje i na vašu sposobnost da ispunjavate vaše obaveze.

 

Kako se anksioznost ispoljava?

Psihički simptomi	Fizički simptomi
Neprestani osećaj zabrinutosti Osećaj umora Nemogućnost koncentracija Nervoza Neispavanost Osećaj depresije Drhtavica	Ubrzan ili iregularni srčani ritam Znojenje Bledilo lica Suvoća usta Napetost i bol u mišić Drhtavica Ubrzano disanje Osećaj trnjenja ili utrnulosti u usnama i prstima Ubrzano disanje Vrtloglavica Nesvestica Problemi sa probavom Učestalo mokrenje Mučnina, grčevi u stomaku Dijareja

Mišljenje da su ovo početni znaci ozbiljnog psihičkog poremećaja može još više pogoršati simptome. Posle straha i panike nadolazi često osećaj depresije – bezvoljnost, gubitak apetita i vidjenje budućnosti kao mračne i beznadežne.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Simptomi anksioznosti su prisutni većinu vremena i utiču na sve aspekte života.

Napadi panike

Intenzivni napadi  anksioznosti se doživljavaju iznenada, obično u situacijama koje i inače kod pojedinaca izazivaju anksioznost. Osećanja naviru iznenada i dostižu vrhunac kroz 10 minuta ili manje. Ovo može biti propraćeno:

• Strahom od smrti
• Osećajem “ludila” i gubitka kontrole
• Osećajem gušenja

U ovakvim situacijama, zbog bolova u grudima, pojedinci traže medicinsku pomoć, misleći da imaju infarkt srca. Iako su simptomi slični, kod napada panike su intenzivniji i traju kraće.

Fobije

Osećaj straha zbog nečega što ne predstavlja objektivnu opasnost i što većina ljudi nalazi bezopasnim. Bilo kakav kontakt sa pojavom za koju je vezana fobija dovodi do osećanja panike i straha.

Najuobičajnije fobije su:

• agorafobija – strah od otvorenog prostora, koja sprečava pojedinca da napusti kuću
• socijalna fobija – strah od provođenja vremena sa drugim ljudima, što otežava razgovor sa drugim ljudima

Koliko su česti ovi problemi?

Ovi problemi pogadjaju jednog od deset ljudi u nekom trenutku njihovog života. Ali, većina ljudi nikada ne traži pomoć.

Šta izaziva ove vrste anksioznosti?

• Genetička stanovišta

Istraživanja pokazuju da anksioznost može biti nasledjena, obzirom da se neki ljudi rađaju pomalo anksiozni. Ipak, ne morate biti „skloni“ anksioznosti da biste je iskusili u situacijama kada se izloženi pritisku.

• Psihološko objašnjenje

Jedno od mnogih psiholoških objašnjenja predlaže da ljudi simptome u početku blage anksioznosti doživljavaju kao znake ozbiljne somatske bolesti, zbog čega se osećaju još anksioznije. Ova anksioznost zatim stvara dodatnu anksioznost, itd.

• Trauma

Pojedine okolnosti toliko uznemire osobu da anksioznost perzistira čak i kad se uslovi za njeno postojanje izgube, kao npr. saobraćajne nesreće, požari.

Anksioznost može biti problem, ukoliko je osoba:

• Bila zlostavljana ili zanemarena u detinjstvu
• Jeste zlostavljana i maltretirana u odraslom dobu.

To je deo posttraumatskog stresnog poremećaja.

• Droge

Amfetamini, LSD i druge droge ne pomažu u ovoj situaciji! Čak je i kofein iz kafe dovoljan da dovede do toga da osećamo neprijatnu anksioznost!

• Problemi mentalnog zdravlja

Mnogi problemi mentalnog zdravlja vas mogu činiti anksioznim. Čak polovina depresivnih pacijenata proživljava napade panike u nekom trenutku.

• Somatski poremećaji

Problemi sa štitastom žlezdom vas mogu učiniti anskioznim.

• S druge strane …

…možda neće biti razjašnjeno zašto ste anksiozni. To može biti mešavina vaše ličnosti, velikih promena u vašem životu ili stvari koje ste proživeli.

Potražite pomoć

Anksioznost je veoma česta pojava i mnogi ljudi nađu načina da je prevaziđu bez potraživanja profesionalne pomoći. Ipak, ne pronađe svako efikasan način da se sa anksioznošću izbori i ona s vremenom dovodi do ozbiljnih problema i osoba ima poteškoće da ispunjava svoje obaveze i to utiče na njeno raspoloženje.

Dobra vest je da ima pomoći!

Pomozite sebi

• Pričajte o tome. Sa prijateljem ili rođakom, ili nekim ko ume da sluša. Možda su i oni imali slične probleme ili znaju nekog ko jeste. Ovo može biti od pomoći u slučajevima iznenadnih promena u životu, kao što je gubitak posla, raskid veze i sl.

• Grupni rad. Zbližavanje sa ljudima koji imaju slične probleme i koji vas mogu dobro razumeti  može biti od velike pomoći u prevazilaženju sopstvenih problema

• Naučite da se opustite. Pronađite specifične načine opuštanja koji će vam biti od pomoći u kontrolisanju napetosti i anksioznosti. Redovno se opuštajete, ne samo u kriznim situacijama. O tehnikama opuštanja možete se informisati kroz grupu, od strane profesionalaca ili samostalno kroz literaturu.

Porodica i prijatelji

Osoba sa problemima anksioznosti i fobija često neće pričati o svojim osećanjima, čak ni sa porodicom ili bliskim prijateljima. Ukoliko osoba prebledi ili prenaglašeno reaguje u običnim situacijama, kao što je zvono na vratima ili sirena na automobilu, to može biti iritirajuće za okolinu i osoba može naići na nerazumevanje, pogotovo ako okolina smatra strah bezrazložnim.

Potražite pomoć

Ukoliko imate problem anksioznosti koji ne nestaje sama od sebe. Možda nećete potražiti pomoć jer ste zabrinuti da će ljudi misliti da ste “ludi”.

Mnogo je bolje da potražite pomoć nego da tiho patite.

Problemi koje prouzrokuje anksioznosti mogu se tretirati psihoterapijski ili farmakoterapijski. Oba terapijska pristupa su se pokazala kao uspešna.

Anksioznost i fobije kod dece

Većina dece prolazi kroz periode života kada su zaista preplašeni raznim stvarima i to je normalno u odrastanju. Npr. odvajanje od roditelja koji idu na posao može izazvati tzv. „separacionu“ anksioznost kod dece.

Mnoga deca se boje mraka i izmišljenih čudovišta. Ovi strahovi odrastanjem nestaju, obično ne ostavljajući posledice. Mnoga deca budu anksiozna zbog važnih dogadjaja, kao što je prvi dan škole. Kada one prođu, deca prestaju da se boje i mogu da uživaju u njima.

Tinejdžeri se često osećaju anksioznim. Zabrinuti su zbog izgleda, zbog mišljenja drugih o njima, a posebno zbog stvaranja bliskih veza. Njihove brige se mogu prevazići razgovorom o njima. Ipak, ukoliko su vrlo velike, drugi ljudi mogu primetiti da se drugačije ponašaju, oslabe u školi ili loše osećaju.

Ukoliko se dete ili adolescent osećaju jako anksiozno, pod pretnjom da im strah može znatno uticati na život, treba potražiti savet stručnjaka.