Benzodijazepini su grupa lekova koji se koriste u lečenju: anksioznosti, epilepsije, manije, alkoholne apstinencijalne krize, problema sa spavanjem, itd.

Kada su prvi put otkriveni početkom šezdesetih godina 20. veka, vrlo brzo su zamenili barbiturate, koji su izazivali jaku zavisnost i koji u velikim dozama mogu biti veoma opasni.

U ovu grupu lekova spadaju diazepam (Bensedin), lorazepam (Loram), alprazolam (Ksalol).

Na koji način benzodijazepini deluju?

Benzodijazepini ostvaruju svoje dejstvo tako što pojačvaju dejstvo neurotransmitera GABA dovodi do niza efekata – ublažavanja anksioznosti, relaksacije mišića, lakšeg zaspivanja, itd.

Neželjeni efekti

Najčešća neželjena dejstva odnose se na pospanost i probleme sa koncentracijom koje nastaju kao posledica. Zbog mogućih problema sa pažnjom, ne preporučuje se upravljanje kolima u toku upotrebe ovih lekova.

Drugi mogući neželjeni efekti su nemir, problemi sa pamćenjem i poteškoće u koordinaciji pokreta. Veoma retki neželjeni efekti su epileptični napadi i halucinacije.

Neželjeni efekti, osobito ako su blažeg intenziteta, mogu trajati kratko i spontano nestati kroz nekoliko časova.

Zavisnost

Većina lekova iz ove klase izazivaju zavisnost i zbog toga ih je potrebno uzimati oprezno, prateći savet ordinirajućeg lekara. Prema nekim statistikama, 40 % ljudi koji koristi ove lekove duže od 6 nedelja razvije zavisnost.

Koliko je ova grupa lekova efikasna?

Vrlo su efikasni u kratkoročnim lečenjima anksioznosti i nesanice. Posebno su efikasni u lečenju generalizovanog anksioznog poremećaja i socijalne anksioznosti.

Korisni su i u terapiji paničnih napada, kao i u lečenju opsesivno-kompulsivnog poremećaja.

Zbog izazivanja zavisnosti ne koriste se tokom dužeg vremenskog perioda i ne savetuje se upotreba bez prethodne konsultacije sa lekarom.

Kako izabrati lek?

Lek koji vam najviše odgovara, izabraće vam vaš lekar opšte prakse i psihijatar, u zavisnosti od vaših tegoba.

Glavne razlike između vrsta benzodijazepina su brzina delovanja i vreme zadržavanja u telu. Kada se koriste u lečenju nesanice, tada su oni sa kratkim delovanjem lek izbora, obzirom da se efekat ne zadrzava idućeg dana, ne deluje na svakodnevne aktivnosti npr.vožnju.

Ukoliko je anksioznost prisutna celoga dana, koriste se benzodijazepini dugog dejstva.

Da li i kada uzimati lekove?

Anksioznost i nesanica mogu biti kratkog veka, ukoliko su izazvani stresom i ne zahtevaju uvek tretman lekovima. Kod mnogih ljudi anksioznost i nesanica perzistiraju zbog hroničnog stresa i porodičnih problema i u tim slučajevima benzodijazepini mogu uticati na smanjenje tegoba i poboljšanje kvaliteta života.

Ukoliko smatrate da vaše tegobe ne remete vaše svakodnevno funkcionisanje i želeli biste da koristite druge načine kako biste izašli na kraj sa nervozom ili paničnim napadima, možete pokušati i sa psihoterapijom, fizičkim vežbama ili nekim drugim alternativnim načinom lečenja, pre nego što se opredelite za farmakoterapiju.