Antipsihotici su grupa lekova kojima se leče neki mentalni poremećaji – uglavnom su to shizofrenija i bipolarni poremećaj. Koriste se ponekad i u terapiji depresije ili anksioznosti.
Pomažu kod:
- Postojanja halucinacija ili sumanutih ideja
- Poremećaja mišljenja
- Izraženih promena raspoloženja u bipolarnom premećaju
Kako rade?
Psihijatri objašnjavaju nastanak halucinacija i poremećaja mišljenja prekomernim nadražajem dopaminskog sistema mozga. Antipsihotici deluju tako što se vezuju za dopaminske receptore i sprečavaju neke efekte ovog neurotransmitera.
Osnovni cilj primene antipsihotika jeste da se osećate bolje, bez efekata uspavljivanja ili usporavanja. Ipak, povećane doze izazivaju i takva stanja i njih je ponekad potrebno primeniti ukoliko ste pod velikim stresom, ukoliko ste agitirani ili ne vaše simptome nije moguće ublažiti ili otkloniti manjim dozama.
Vrste antipsihotika
Postoje 2 osnovne grupe antipsihotika:
- ‘Tipični’- ovde spadaju stariji lekovi iz klase antipsihotika
- ‘Atipični’ – noviji lekovi
Potrebno je napomenuti da svaka osoba različito reaguje na njihovu primenu, posebno kad su u pitanju neželjeni efekti. Neželjene efekte je ponekad teško predvideti, zbog čega će možda biti potrebno strpljenja i vremena kako biste zajedno sa vašim psihijatrom pronašli odgovarajući lek i odgovarajuću dozu.
Tipični antipsihotici blokiraju dopaminske receptore. Iz ove grupe, najčešće upotrebljavani lekovi kod nas su haloperidol (Haldol) i hlorpromazin (Largactil).
Neželjeni efekti
- Ukočenost i podrhtavanje tela, naročito ruku
- Usporeno mišljenje
- Nemir koji se manifestuje tako što osoba ima poteškoće da sedi i ima potrebu da se stalno kreće ili pomera
U slučaju nastanka neželjenih efekata, doze leka se smanjuju sve dok neželjeni efekti ne iščeznu. Ukoliko su Vam veće doze neophodne za otklanjanje simptoma, mogu se uvesti dodatni lekovi koji sprečavaju ili ublažavaju neželjena dejstva antipsihotika. To su najčešće lekovi poput Mendilexa ili Akinetona.
Dugoročni neželjeni efekti se nazivaju tardivne diskinezije – nevoljni pokreti usana, jezika i vilice u vidu pućenja ili stiskanja usana, plaženja jezika ili grimasiranja. Ponekad se ovaj neželjeni efekat manifestuje i kao učestalo treptanje. Ovo se javlja kod 5% ljidi koji se tokom dužeg vremenskog perioda leče ovim lekovima.
Novije generacije antipsihotika, atipični ili antipsihotici druge generacije takođe blokiraju dopaminske receptore, ali slabije nego druge vrste antipsihotika. Tu spadaju: klozapin (Leponex), risperidon (Rissar, Rispolept) i drugi.
Neželjeni efekti:
- Pospanost i usporenost
- Dobijanje na težini
- Povišen rizik od razvoja dijabetesa
- Tardivna diskinezija
Smatra se da su neželjeni efekti manje izraženi nego kod starije grupe antipsihotika.
Napomena za klozapin
Smatra se da je klozapin efikasniji od drugih lekove iz svoje grupe, a pokazano je i da smanjuje suicidalnost kod ljudi koji boluju od shizofrenije. Klozapin pokazuje sve neželjene efekte koje imaju i drugi antipsihotici, ali su manje izraženi, a studije pokazuju da klozapin je izaziva dugoročne efekte poput tardivne diskinezije.
Neželjeni efekti specifični za klozapin: negativno utiče na koštanu srž, smanjuje stvaranje leukocita, što povećava sklonost ka razvoju infekcija.
Prepisuje se onda kada se odustane od bar dve druge vrste antipsihotika, ali mnogo ljudi smatra da i pored neželjenih dejstava klozapina, imaju bolji kvalitet života uporebom istog.
‘Depo’ preparati
Podrazumevaju da se lekovi koriste u vidu injekcija, svake 2 do 4 nedelje, umesto svakodnevnih tableta. Lek se postepeno oslobađa iz depoa.
Prednost ovakvog načina lečenja je da je lakši za upotrebu, bez opterećenja svakodnevnog podsećanja na uzimanje tableta. Mana je što depo preparati ne omogućavaju fino doziranje.
Koliko dugo se antipsihotici koriste?
Zavisno od vrste problema zbog kog su prepisani i dužine trajanja simptoma, antipsihotici se koriste od nekoliko meseci do nekoliko godina.
Ukoliko se prestane sa korišćenjem antipsihotika naglo, na svoju ruku, simptomi se često vraćaju, ne odmah, ali u roku od 3 do 6 meseci. Neophodno je postepeno smanjivanje doza, na svakih nekoliko nedelja, uz konsultaciju psihijatra.