Antidepresivi su klasa lekova koja se koristi za otklanjanje simptoma depresije. Na tržištu danas postoji skoro 30 različitih antidepresiva koji se mogu klasifikovati u četiri glavne grupe:
- SSRI (selektivni inhibitori preuzimanja serotonina)
- SNRI (inhibitori preuzimanja serotonina i noradrenalina)
- Triciklični antidepresivi
- MAO (inhibitori monoaminoksidaze)
Poslednje dve navedene grupe antidepresiva su danas ređe u upotrebi.
Antidepresivi se mogu koristiti za terapiju:
- Umerene i teške depresije (ne za blage depresivne epizode)
- Napada panike i anksioznih stanja visokog intenziteta
- Opsesivno – kompulsivnog poremećaja
- Hroničnog bola
- Poremećaja ishrane
- Posttraumatskog stresnog poremećaja
Koliko dobro rade?
Istraživanja pokazuju da nakon tri meseca tretmana 50 – 65% ljudi sa umerenom ili teškom depresivnom epizodom pokazuju značajno poboljšanje.
Koji su neželjeni efekti antidepresiva?
SSRI – u prvih nekoliko nedelja uzimanja moguće su mučnina i anksioznost izraženija nego obično. Neki od lekova iz ove grupe mogu izazivati i gorušicu, ali se taj problem relativno lako može rešiti uzimanjem lekova sa hranom. Takođe, neki od lekova mogu ometati i seksualno funkcionisanje.
SNRI – profil neželjenih efekata sličan je kao i u prethodnoj grupi. Venlafaksin može da bude odgovoran za povišenje krvnog pritiska, tako da bi u slučaju terapije ovim lekom trebalo na to obratiti posebnu pažnju.
Ovi neželjeni efekti su uglavnom blagog intenziteta i spontano nestaju nakon nekoliko nedelja.
Da li antidepresivi izazivaju zavisnost?
Antidepresivi ne izazivaju zavisnost, kao što je slučaj sa sedativima, alkoholom ili nikotinom. Oni ne deluju brzo, nije potrebno povećavati doze da bi se zadržao efekat leka i ne postoji želja za uzimanjem nakon prestanka terapije.
Međutim, po prestanku uzimanja nekih antidepresiva moguće je iskusiti kratkotrajne i prolazne simptome poput stomačnih tegoba, anksioznosti, vrtoglavice ili simptoma nalik gripu.
Suicidalni rizik
Postoje dokazi da postoji rizik od pojave ili povećanja učestalosti suicidalnih ideja (iako ne i pokušaja suicida) posebno kod mlađih osoba koje uzimaju antidepresive. Zbog toga, na primer, u Velikoj Britaniji jedini antidepresiv iz kategorije SSRI koji je registrovan za upotrebu kod osoba mlađih od 18 godine je fluoksetin.
Ovakav rizik nije dokumentovan kod odraslih osoba, ali bi trebalo imati u vidu da svako sazreva i odrasta svojom brzinom.
Koliko dugo se ovi lekovi uzimaju?
Antidepresivi ne leče uzrok depresije niti u potpunosti utiču na njene simptome. Bez ikakve terapije, većina ljudi sa depresijom osetiće nekakvo poboljšanje u proseku za 8 meseci.
Ukoliko uzimate antidepresivnu terapiju i prekinete uzimanje lekova pre isteka perioda od 8 – 9 meseci, veća je verovatnoća da će se simptomi depresije vratiti. Praksa pokazuje da je najbolje nastaviti sa uzimanjem antidepresiva oko 6 meseci nakon što osetite poboljšanje.
Šta ako se depresija vrati?
Osobe koje imaju ponavljane epizode teške depresije ponekad moraju da uzimaju antidepresive i nekoliko godina kako bi lekovi imali trajan efekat. U nekim slučajevima lekar može uključiti i druge vrste lekove, npr. litijum.
Psihoterapija uz terapiju antidepresivima može biti od velike pomoći.