Kratka biografija jedne psihijatrijske dijagnoze

U šifrarniku Međunarodne klasifikacije bolesti (MKB-10), granični poremećaj ličnosti krije se iza šifre F60.3, a u zvaničnim „kolekcijama“ psihijatrijskih poremećaja nalazi se od 1980. godine, kada je objavljena treća revizija Dijagnostičkog i statističkog priručnika (daleko poznatija engleska skraćenica – DSM). U ovom tekstu, zavirićemo u dijagnostičke kriterijume koje nude ove klasifikacije, ali pre toga ću predstaviti u vrlo kratkim crtama „biografiju“ graničnog poremećaja ličnosti, kako bih ilustrovao kompleksnost fenomena o kome će u ovom tekstu biti reči.

Istorija ove psihijatrijske dijagnoze ne počinje 1980. Ukoliko bismo odlazili dalje u prošlost, mogli bismo razne varijante ovog dijagnostičkog konstrukta pratiti sve do Hipokrata, koji opisuje smene melanholije, impulsivnosti, besa i manije kod određenih svojih pacijenata. Termin granični (eng. boderline) poremećaj prvi put u medicinski i psihološki diskurs uvodi Adolf Štern, krajem tridesetih godina 20. veka jer kliničku sliku koja odgovara ovom poremećaju locira na granici između psihotičnih i neurotičnih poremećaja. Drugi autori ga smatraju blagom formom shizofrenije, neki ga nazivaju i  „ambulatorna shizofrenija“. Emil Krepelin, jedan od osnivača savremene psihijatrije, osobe sa graničnim poremećajem ličnosti naziva „ekscitabilnim ličnostima“.

Continue reading →

Potpuna svesnost (eng. mindfulness) je vrsta sekularne meditativne prakse koja počev od sedamdesetih godina 20. veka ima široku primenu u psihologiji i psihoterapiji. Trebalo bi odmah na početku staviti naglasak na pridev „sekularna“; da biste imali koristi od ove tehnike ne morate biti budista iako je ova tehnika potekla iz budizma. Praksa o kojoj će biti reči u ovom tekstu prilagođena je zapadnjačkim praktikantima.

Verovatno je najčešća i najpristupačnija definicija potpune svesnosti ona koju je dao dr Dž. Kabat Cin, američki neuronaučnik i učitelj meditacije koji je najvećim delom zaslužan za njenu današnju popularnost na Zapadu. On potpunu svesnost definiše kao svesnost koja je kultivisana usmeravanjem pažnje na poseban način: namerno, u sadašnjem trenutku, bez prosuđivanja.  Nije u putanju nekakva posebna i nedostupna, „izmenjena“ svest već je reč o sposobnost koju svi u nekoj meri imamo; aktivnosti poput meditativnih vežbi pomažu nam da je bolje razvijemo, negujemo i da naučimo da iskoristimo potencijale koje ona nudi. Meditacija, međutim, nije jedini način; čak i najbanalnije svakodnevne aktivnosti poput jela ili šetanja mogu biti „svesne“, ukoliko se njima pristupi na odgovarajuć način. Continue reading →